GRAĐANI SE MANJE ZADUŽUJU Godina počela mršavim kreditiranjem

Prema podacima Kreditnog broa Udruženja banaka Srbije krediti su se u ukupnom iznosu tokom januara zaustavili na brojci od 2.359 milijardi dinara a to je 0,3 odsto manje nego u decembru 2018. Što se tiče građana za kredite posebno one najpopularnije gotovinske zimi nije sezona. U banke se tim poslom ide najčešće krajem proleća i početkom leta ili u septembru. U prvoj varijanti novac se pozajmljuje za letovanje a u drugoj za kupovinu ogreva, finansiranje polaska u školu i kupovinu zimnice.

Od ove godine Narodna banka Srboije je novim propisima ograničila rok za otplatu gotovinskih kredita na osam godina. Svake godine oni će se skraćivati i naredne dve godine za po 12 meseci da bi 2021 maksimalni rok bio šest godina . Bankari mogu i preko toga ali uz veću rezervaciju.Hoće li im to biti isplativo ostaje da se vidi .U januaru je rast bio 0,5 odsto a suma  401,92 milijarde dinara.Tokom cele prošle godine ove pozajmice su povećane za 72,57 milijardi dinara ili za 22,7 odsto.Bankari pak smatraju da ovde ne važi ona izreka po jutru se dan poznaje. Skoro polovina januara bila je neradna nije kreditna sezona a pravi efekti mera Narodne banke Srbije koje se primenjuju od ove godine moći da se procene tek sredinom 2019. U sektoru stanovništva su rast zabeležili i stambeni krediti i to 0,4 odsto, a suma je bila ukupno 405,47 milijardi dinara. Niže kamate nego u prethodnom periodu i činjenica da je posao danas daleko lakše naći nego što je to bilo prethodnih godina doneli su i veću šansu za kupovinu stana.

Ostali zajmovi su listom u minusu. U sektori stanovništva to se najviše vidi kod potrošačkih kredita. Oni su u padu 1,2 odsto za januar prema decembrua, ako se gleda zadnji mesec u 2017 onda je to celih 23 odsto.I suma je mršava 11,70 milijardi dinara.

Privrednici u Srbiji najčešće koriste pozajmice preko fondova i međunarodnih organizacija a banarski krediti još po uslovima ne mogu da ih zamene. Zato su se i zaustavili kod kompanija na 1.346,93 milijarde dinara uz januarski pad od 0,3 odsto. Slična slika i kod preduzetnika uz nešto manji pad od 0,1 odsto i sumu od 49,11 milijardi dinara.

Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore da smo kreditne platne kartice više koristili u janaru. To je verovatno posledica rasprodaja. Cene su se kod obuće i garderobe spustile i do 70 odsto. Potrošnja po kreditnim karticama povećana je za 1,8 odsto. Koliko će se pak to isplatiti kupcima tek treba da preračunaju. Kamate na te rivolving kredite su visoke pa kupci već u startu mogu da računaju da će platiti 30 odsto više od cene. Ali na rasprodajama se i to isplati. Trošak je nešto niži kod kartica sa instolment funkcijom.

Ni u februaru se ne očekuje bum. Što se tiče redovnog ispunjavanja obaveza tu je slika dobra. Docnja je prošlog meseca ostala na 3,1 za građane kao i u decembru. Kod kompanija i preduzetnika je čak smanjena za 0,1 odsto i iznosi 6,8 odnosno 6,1 odsto. Što se uzme to se redovnije vraća

D. Vujošević