ГРАЂАНИ СЕ МАЊЕ ЗАДУЖУЈУ Година почела мршавим кредитирањем

Према подацима Кредитног броа Удружења банака Србије кредити су се у укупном износу током јануара зауставили на бројци од 2.359 милијарди динара а то је 0,3 одсто мање него у децембру 2018. Што се тиче грађана за кредите посебно оне најпопуларније готовинске зими није сезона. У банке се тим послом иде најчешће крајем пролећа и почетком лета или у септембру. У првој варијанти новац се позајмљује за летовање а у другој за куповину огрева, финансирање поласка у школу и куповину зимнице.

Од ове године Народна банка Србоије је новим прописима ограничила рок за отплату готовинских кредита на осам година. Сваке године они ће се скраћивати и наредне две године за по 12 месеци да би 2021 максимални рок био шест година . Банкари могу и преко тога али уз већу резервацију.Хоће ли им то бити исплативо остаје да се види .У јануару је раст био 0,5 одсто а сума  401,92 милијарде динара.Током целе прошле године ове позајмице су повећане за 72,57 милијарди динара или за 22,7 odsto.Bankari пак сматрају да овде не важи она изрека по јутру се дан познаје. Скоро половина јануара била је нерадна није кредитна сезона а прави ефекти мера Народне банке Србије које се примењују од ове године моћи да се процене тек средином 2019. У сектору становништва су раст забележили и стамбени кредити и то 0,4 одсто, а сума је била укупно 405,47 милијарди динара. Ниже камате него у prеthodnom периоду и чињеница да је посао данас далеко лакше наћи него што је то било prеthodnih година донели су и већу шансу за куповину стана.

Остали зајмови су листом у минусу. У сектори становништва то се највише види код потрошачких кредита. Они су у паду 1,2 одсто за јануар према децембруа, ако се гледа задњи месец у 2017 онда је то целих 23 одсто.И сума је мршава 11,70 милијарди динара.

Привредници у Србији најчешће користе позајмице преко фондова и међународних организација а банарски кредити још по условима не могу да их замене. Зато су се и зауставили код компанија на 1.346,93 милијарде динара уз јануарски пад од 0,3 одсто. Слична слика и код предузетника уз нешто мањи пад од 0,1 одсто и суму од 49,11 милијарди динара.

Подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије говоре да смо кредитне платне картице више користили у јанару. То је вероватно последица распродаја. Цене су се код обуће и гардеробе спустиле и до 70 одсто. Потрошња по кредитним картицама повећана је за 1,8 одсто. Колико ће се пак то исплатити купцима тек треба да прерачунају. Камате на те риволвинг кредите су високе па купци већ у старту могу да рачунају да ће платити 30 одсто више од цене. Али на распродајама се и то исплати. Трошак је нешто нижи код картица са инстолмент функцијом.

Ни у фебруару се не очекује бум. Што се тиче редовног испуњавања обавеза ту је слика добра. Доцња је прошлог месеца остала на 3,1 за грађане као и у децембру. Код компанија и предузетника је чак смањена за 0,1 одсто и износи 6,8 односно 6,1 одсто. Што се узме то се редовније враћа

Д. Вујошевић