Gas će teći i „srpskim tokom”

Izradnja tog gasovoda za Srbiju ima veliki značaj, a po rečima generalnog direktora JP „Srbijagas” Dušana Bajatović, pred našom zemljom je zadatak da izgradi i ojača svoju mrežu. On je istakao da Srbija treba da ojača svoje gasne kapacitete, kao i da se sada ubrzano radi na interkonekciji od Niša, preko Dimitrovgrada do granice s Bugarskom. Po njegovim rečima, grant Evrope za taj posao je 40 miliona evra.

– Važno je da se sada sve radi po evropskim pravilima – rekao je Bajatović. – Pojavili su se kupci koji zahtevaju sve veće količine gasa, a naš transportni sistem je prilično skroman. U tom gasnom tepihu velika je rupa u jugoistočnoj Evropi. Jačanjem naših gasnih kapaciteta, možemo se povezati i uzimati gas iz Azerbejyana, „Južnog koridora”, „Turskog toka”... To su sve komercijalni ugovori, na osnovu kojih možemo dobiti kredit od banke i širiti svoju mrežu.

On je istakao da Srbija ima šansu da postane energetsko čvorište jer će imati više pravaca snabdevanja, veće potrebe kupaca, što znači bolju poziciju u pregovorima o ceni, te da se planira i interkonencija prema Hrvatskoj i Republici Srpskoj, a da će se gasom iz Srbije snabdevati i Sarajevo.

Da je za Srbiju i te kako važna izgradnja gasovoda „Turski tok”, smatra i predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić.

Ukoliko, kao što je iz Rusije više puta najavljivano, 2019. godine prestane transprot ruskog gasa preko Ukrajine, Srbija, ali i druge zemlje Jugoistočne Evrope, biće u veoma nezavidnoj situaciji. Ipak, Vojislav  Vuletić ističe da Srbija svakako ne bi ostala bez gasa jer postoji mreža koja omogućava da se u našu zemlju taj energent dopremi sa severa Evrope.

– Prestanak transporta gasa iz Rusije preko Ukrajine je gotovo izvestan, a Srbija bi se u tom slučaju snabdevala gasom sa severa Evrope, kao što je to bilo 2009. godine, kada je bila kriza u snabdevanju preko Ukrajine. Naravno, to bi uticalo na cenu gasa zbog tranzitnih taksi, ali eventualno povećanje cena ne bi bilo dramatično – kaže Vuletić.

– Ipak, mislim da će se politika i dalje mešati i ponovo pokušavati da ometa izgradnju tog gasovoda – kaže Vuletić. – Razlog je u tome što je planirano da i trasa „Turskog toka” ide preko Bugarske, koja je svoj stav pokazala kada je „Južni tok” u pitanju.

On ističe da je za realizaciju „Turskog toka” neophodno da Evropska unija ima čvršći stav i da ubedi Bugarsku da je taj gasovod značajan za Evropu.

– Opimistički gledam na „Turski tok” i očekujem da će se Evropa osloboditi velikog američkog uticaja da se spreči dotok ruskog gasa u EU. Izvesno je da je gas Evropi potreban, a snabdevanje i transport gasa iz Rusije je najlakši i najpovoljniji način da se taj energent dopremi u EU – kaže Vuletić.

Po njegovim rečima, Srbija će, ukoliko se izgradi gasovod „Turski tok”, imati značajno mesto kao tranzitna zemlja, ali će, budući da su kapaciteti tog gasovoda manji nego što je bilo planirano za „Južni tok”, prihodi biti manji.

– Planirana trasa „Turskog toka” nešto je drugačija nego trasa „Južnog toka”, a time se zadovoljava treći energetski paket. Naime, trasa „Južnog toka” u Srbiju je trebalo da uđe direktno iz Bugarske, dok planiranom trasom „Turskog toka” gas iz Rusije stiže do Turske i Grčke, a onda preko Bugarske u Srbiju – kaže Vuletić.

D. Mlađenović