(FOTO) U SENTI SE OKUPILI UZGAJIVAČI OVACA; Traži se čoban više; EVO KOLIKO MOŽETE ZARADITI ČUVAJUĆI OVCE

Ovčarstvo je u severnom Potisju, u Senti i okolnim opštinama značajna grana, jer kako predočava direktor Poljoprivredne stručne službe Senta Josip Češljar prisutan je trend povećanja broja umatičenih grla.

- Zahvaljujući konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Ministarstva poljoprivrede Srbije i mađarske Fondacije „Prosperitati“ za nabavku priplodnih grla, dosta mladih je iskoristilo tu šansu i nabavilo kvalitetna priplodna grla. Dominiraju „vinterberg”, „il de frans”, „čokanska cigaja” kao autohtona i u manjem broju druge rase. Očuvanju stada doprinosi ovogodišnje povećanje državnih subvencija koje su sada po umatičenom grlu 10.000 dinara i 3.000 dinara za jagnje isporučeno klanicama - naglašava Češljar. 

Mladi se opredeljuju za farmsko intenzivno držanje rasnih ovaca, jer nema svuda dovoljno pašnjaka.  Dok opštine Kanjiža i Čoka obiluju kvalitetnim pašnjacima, Senta i Ada imaju manje površina za ispašu. Ovčari su jednodušni da je ove godine cena žive vage jagnjadi povoljna, jer je početkom godine bila 600 dinara, a sada je 500 do 550 dinara po kilogramu. Ovčarstvo je oslonjeno upravo na prihod od prodaje jagnjadi, što je za ovčare i motiv da zadrže stada, mada ima i onih koji odustaju ili smanjuju broj grla. 

Čaba Boršoš iz Adorjana, vlasnik je izvozne farme i najvećeg stada ovaca rase „vinterberg” u Srbiji sa oko 3.000 grla, napominje da je prethodne dve godine puno ovaca završilo u klanicama. Smatra da je država zakasnila sa povećanjem subvencija, pa sada pošto su prilike povoljnije vlasnici stada žensku jagnjad ostavljaju za priplod, a samo mušku jagnjad prodaju, pa to utiče na nestašicu jagnjetine.

 – Trenutno imamo skoro 5.000 jagnjadi što pripremamo za izvoz, ali ne znamo da li ćemo uspeti da napunimo brod, za šta je potrebno bar 6.000 grla. Za 1. maj, pravoslavni Uskrs i Đurđevdan potražnja je povećana na domaćem tržištu pa će biti teško popuniti brod za izvoz muške jagnjadi pretežno u arapske zemlje, dok ženske idu za Bosnu i Hercegovinu, nešto i za Severnu Makedoniju, a zaklane za Hrvatsku – kaže Boršoš. 

Paprikaš se kuvao u više od 50 velikih i malih kotlića, a potrebno je se u bograču ovčetina krčka do četiri sata.  Ištvan Feješ Flenko iz Martonoša kaže da je najukusniji paprikaš ako se u bograču nađe meso cele ovce, od repa do glave. Janoš Šandor iz Torde, predočava da kada se krčka pravi paprikaš zamiriše cela ulica, pa je i na senćanskom Vašarištu tako zamirisalo. 

Vlasnike stada trenutno najviše muči što nema čobana, niti se kod nas mogu lako pronaći, pa je Boršoš angažovao trojicu čobana iz Rumunije. Plata čobana je sada 600 evra, još mu se obezbeđuju smeštaj i ishrana, pa čak i internet na pašnjaku, tako da je došlo vreme da je čoban zlata vredan, dodaje Boršoš. U ručnom striženju ovaca najbolji je bio Krištof Feher iz Trešnjevca, ispred Branislava Zubreckog iz Sanada, dok je u mašinskom striženju pobednik Žolt Čabai iz Kevija.

–Ocenjuje se kvalitet i lepota striženja. Naučio sam ovaj posao od oca Stevana, to je radio i moj pradeda. Od striže u sezoni koja je sada u toku može da se zaradi. Po ovci se dobija 350 do 400 dinara, a ručno u toku dana može da se ostriže do 50 ovaca – saznajemo od 25 -godišnjeg Branislava Zubreckog.

Tekst i foto: 

M. Mitrović