EKONOMSKE MIGRACIJE Vozači i majstori nedostaju i Srbiji i Nemačkoj

Nezadovoljni su i poslodavci koji na srpskom tržištu rada već nekoliko godina ne mogu da nađu kadrove koje su im nužni za proizvodnju.

Poslednje istraživanje Unije poslodavaca Srbije, ukazalo je da u našoj državi ne postoji privredni sektor bez deficita kadrova. Pri tom, kako je upozorila Ljiljana Pavlović iz UPS, ne radi se samo o deficitu na tržištu rada, već o nedostatku stručnog kadra.

- U saobraćaju nam nedostaju vozači, oni su otišli trbuhom za kruhom u inostranstvo, gde im je ponuđena mnogo veća zarada nego što naši poslodavci mogu da ponude. U građevinskoj industriji nam nedostaju inžinjeri, u informacionoj tehnologiji nam nedostaju programeri i dizajneri – navela je Ljiljana Pavlović.

No, istu priču imaju i građani i poslodavci ekonomski razvijenih država u Evropi. Tako, recimo, manjak radne snage na svojoj koži oseća stanovništvo Bavarske u Nemačkoj. U Bavarskoj je ovog leta bilo problema s voznim redovima vozova , jer je nedostajalo vozača, a u celoj Nemačkoj sve je više vesti o privremenom zatvaranju bolnica zbog nedostatka medicinskih sestara. Čak je i manjak lekara sve veći.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je radno aktivno 3.197.700 stanovnika, od kojih je 2.161.533 zaposleno. Na evidenciji nezaposlenih na kraju prošlog meseca bilo je 519.808 lica.  Međutim, trećina prijavljenih nezaposlenih ili nema stručnu spremu ili ima samo završenu osnovnu školu, čime se smatraju nekvalifikovanim. Po podacima iz Statističkog biltena NSZ prošlog meseca je, recimo, iz grupe mašinstva i obrade metala bilo čak 61.366 nezaposlenih, iz geodezije i građevinarstva njih 10.191, iz saobraćaja 11.703, zdravstva , farmacije i socijalne zaštite 20.239 nezaposlenih. Na kraju jula na birou rada bilo je čak 59.031 svršeni stručnjak iz oblasti ekonomije, prava i administracije, od čega je njih 35.166 bilo diplomirani ekonomisti, a 11.865 diplomirani pravnici.

Pred Srbijom je veliki izazov na koji način će rešavati nedostatak radne snage koji je već sada ključni problem srpske privrede, jer Srbija  ne može privući strance visokim platama. Premijerka Ana Brnabić deo rešenja vidi kako u uvođenju dualnog obrazovanja i u učenju od drugih država koji muče istu muku.

- Mi smo liberalizovali naše radne dozvole. Promenili smo ove godine i Zakon o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca. Uvodimo tu elektronski sistem za izdavanje radnih dozvola. Tako da ćemo i mi imati mnogo fleksibilniji sistem – poručila je Ana Brnabić.

Poslodavci su u julu od Nacionalne službe za zapošljavanje potraživali 906 lica bez zanimanja i stručne spreme, 492 prodavca, 90 bravara, 88 mesara, 49 elektromontera, 33 zavarivača, 31 vozača drumskog vozila i isto toliko vozača teretnjaka, 100 elektromotača, 87 šivača  tekstila ... Većina potraživanja nije zadovoljena, a na evidenciji nezaposlenih je bilo onih koji imaju zanimanje koje se potražuje.

Evropske države se već uveliko snalaze i radnu snagu potražuju iz azijskih i afričkih država.

Pakistan je spreman do do 2020.godine “izveze” više od 500.000 radnika u Rumuniju, navelo je Pakistansko ministarstvo za razvoj ljudskih resursa. Rumunija je, pak, spremna da primi Pakistance i to u različite poslove sektore od građevinarstva i zdravstva, pa sve do IT-sektora. Osim sa Pakistanom, Rumunija krizu u pogledu manjka radne snage pokušava da prevaziđe i “uvozom” Vijetnamaca, sa kojima je početkom godine potpisala i memorandum kojim se reguliše priliv radnika iz Vijetnama.

Hrvati , pak, ovih dana dovode radnike iz Indije, a već u ovoj državi rade Filipinci i Pakistanci. Uz to, Hrvatska je za  deo srpskih radnika postala “zapad”, jer poslednji podaci  Eurostata, govore da se prošle godine u njoj posao našlo 4.900 naših državljana. Naši državljani su lane često za poslom odlazili i u Sloveniju – njih 5.100 , jer i ova država nedostatak radne snage pokušava da nadomesti iz država bivše SFRJ. Ipak, najviše državljana Srbije lane je otišlo na rad u Nemačku – 16.000.

Masovne migracije sa Zapadnog Balkana samo prošle godine , govore podaci Eurostata, promenile su mesto boravka za 228.000 radnika. Samo iz Srbije lane se u zemlje EU iselilo 51.000 ljudi, iz Severne Makedonije je otišlo 24.300, a Crne Gore njih 3.000. Stanovništvo masovno napušta i BiH, pa je tako lane ovu državu napustilo 1,5 odsto stanovnika.

Prema pisanju hrvatskih medija, Splitsko brodogradilište koje će zaposliti 200 radnika iz Indije, uglavnom zavarivača i brodomontera, isplaćivaće im mesečnu neto zaradu od oko 950 evra. Za tu mesečnu platu nezaposleni u Hrvatskoj nisu spremni da rade, jer zavarivači i brodomonteri  u zapadnoevropskim državama zarađuju i nekoliko puta veću platu.

Ljubinka Malešević