EK predviđa rast Srbije od 3,1% ove godine, 3,8% naredne
BRISEL: Evropska komisija (EK) je smanjila prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu na 3,1 odsto, zbog usporavanja privreda koje su najvećih trgovinski partneri naše zemlje, dok je projekciju rasta za 2020. godinu zadržala na 3,8 procenata.
U jesenjem izveštaju, iz novembra prošle godine, Komisija je prongozirala rast Srbije u ovoj godini od 3,8 posto.
U novom, prolećnom izveštaju pod nazivom "Evropski ekonomski izgledi" objavljenom danas na sajtu EK, procenjuje se da će javni dug Srbije ove godine iznositi 50,9 odsto BDP-a i da će dogodine pasti na 48 procenata.
Komisija prognozira takođe da će inflacija u Srbiji u 2019. godini iznositi 2,5 odsto, a u idućoj godini 2,7 procenata.
U poglavlju posvećenom Srbiji, koje nosi podnaslov "Usporavanje glavnih trgovinskih partnera pomračuje ekonomske perspektive", EK navodi da će rast izvoza Srbije usporiti sa prošlogodišnjih 8,9 odsto na 6,1 procenat ove godine "kao posledica sporijeg privrednog rasta glavnih trgovinskih partnera”, ali i zbog visokih uvoznih tarifa Prištine.
Komisija, međutim, predviđa da će domaća potrošnja ostati jaka, podržana realnim rastom zarada, penzija i socijalnih davanja, i generalnim poboljšanjem uslova na tržištu rada.
Prema projekcijama EK, stopa nezaposlenosti će opasti u ovoj godini na 11 odsto sa prošlogodišnjih 12,7 odsto, a u 2020. godini će se spiustiti na 9,0 procenata.
U izveštaju se procenjuje da će privatna potrošnja ubrzati ove godine po stopi od 3,9 odsto sa lanjskih 3,3 odsto, a da će javna potrošnja imati rast od 3,8 procenata u odnosu na 3,6 procenata prošle godine.
EK očekuje da će povoljni uslovi za finansiranje održati rast kreditiranja, kao i da će se nastaviti ubrzan rast investicionih aktivnosti.
Takođe smatra da će fiskalna pozicija postati ekspanzivna, te da će nakon prošlogodišnjeg suficita u budžetu od 0,6 odsto BDP-a, u tekućoj i narednoj godini biti zabeležen mali budžetski deficit od 0,5 procenata BDP-a.
Što se tiče prioriteta za naredni period, Evropska komisija je mišljenja da će, nakon stabilizacije budžeta, što je bio ključni prioritet prethodnih godina, najvažnije pitanje za javne finansije u prognoziranom periodu biti kako da se iskoristiti raspoloživ fiskalni prostor.
Na ovo pitanje je, kako se navodi u izveštaju, u velikoj meri odgovoreno u budžetu za 2019. godinu, koji predviđja značajno povećanje rashoda za plate i penzije, kao i izvesno povećanje kapitalnih rashoda.