ЕК предвиђа раст Србије од 3,1% ове године, 3,8% наредне
БРИСЕЛ: Европска комисија (ЕК) је смањила прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) Србије за ову годину на 3,1 одсто, због успоравања привреда које су највећих трговински партнери наше земље, док је пројекцију раста за 2020. годину задржала на 3,8 процената.
У јесењем извештају, из новембра прошле године, Комисија је пронгозирала раст Србије у овој години од 3,8 посто.
У новом, пролећном извештају под називом "Европски економски изгледи" објављеном данас на сајту ЕК, процењује се да ће јавни дуг Србије ове године износити 50,9 одсто БДП-а и да ће догодине пасти на 48 процената.
Комисија прогнозира такође да ће инфлација у Србији у 2019. години износити 2,5 одсто, а у идућој години 2,7 процената.
У поглављу посвећеном Србији, које носи поднаслов "Успоравање главних трговинских партнера помрачује економске перспективе", ЕК наводи да ће раст извоза Србије успорити са прошлогодишњих 8,9 одсто на 6,1 проценат ове године "као последица споријег привредног раста главних трговинских партнера”, али и због високих увозних тарифа Приштине.
Комисија, међутим, предвиђа да ће домаћа потрошња остати јака, подржана реалним растом зарада, пензија и социјалних давања, и генералним побољшањем услова на тржишту рада.
Према пројекцијама ЕК, стопа незапослености ће опасти у овој години на 11 одсто са прошлогодишњих 12,7 одсто, а у 2020. години ће се спиустити на 9,0 процената.
У извештају се процењује да ће приватна потрошња убрзати ове године по стопи од 3,9 одсто са лањских 3,3 одсто, а да ће јавна потрошња имати раст од 3,8 процената у односу на 3,6 процената прошле године.
ЕК очекује да ће повољни услови за финансирање одржати раст кредитирања, као и да ће се наставити убрзан раст инвестиционих активности.
Такође сматра да ће фискална позиција постати експанзивна, те да ће након прошлогодишњег суфицита у буџету од 0,6 одсто БДП-а, у текућој и наредној години бити забележен мали буџетски дефицит од 0,5 процената БДП-а.
Што се тиче приоритета за наредни период, Европска комисија је мишљења да ће, након стабилизације буџета, што је био кључни приоритет prеthodnih година, најважније питање за јавне финансије у прогнозираном периоду бити како да се искористити расположив фискални простор.
На ово питање је, како се наводи у извештају, у великој мери одговорено у буџету за 2019. годину, који предвиђја значајно повећање расхода за плате и пензије, као и извесно повећање капиталних расхода.