EBRD: SRB da poboljša reforme javnog sektora

U publikaciji, koju je danas u Beogradu predstavio glavni ekonomista te banke Sergej Gurijev, konstatuje se da je Srbija postigla značajnu fiskalnu konsolidaciju u proteklih nekoliko godina, uz podršku aranžmana sa MMF-om.

Navodi se da je zabeležen fiskalni suficit, da je javni dug počeo da opada, ali i da „još uvek postoje veliki fiskalni rizici koji proizlaze iz nereformisanih društvenih preduzeća, dok reforme u javnom sektoru i Poreskoj upravi napreduju prilično sporo“.

Zbog toga iz EBRD-a pozivaju na snažnije reforme, kao i na dodatno poboljšanje poslovnog okruženja, jer je, kako se ocenjuje, malim i srednjim preduzećima potreban bolji pristup finansijama.

Ovaj sektor bi takođe imao velike koristi od razvoja nebankarskih finansijskih institucija i poboljšanih praksi vezanih za poreze, uključujući i pojednostavljene poreske procedure, niže parafiskalne namete i bolju predvidljivost poreskih odluka i usluga, poručuju iz EBRD-a.

Pored toga, potrebni su dalji napori da se podrže tržišne transakcije nenaplativih kredita, a potencijalnim investitorima potrebno je olakšati pristup informacijama o postojećim nenaplativim kreditima, poboljšati vansudska restrukturiranja i povećati efikasnosti sudskih procesa.

Rast BDP-a Srbije je, posle stope rasta od 2,0 odsto u 2017. godini, ubrzao na preko 4,0 u 2018. godini, što je bilo potpomognuto oporavkom domaće potrošnje, dok je visoka stopa rasta izvoza neutralizovana kontinuiranim snažnim rastom uvoza.

U 2019. godini će, prema očekivanjima EBRD-a, rast usporiti na 3,5 odsto, i dalje će, kako je ocenjeno, uglavnom biti zasnovan na domaćoj potrošnji i investicijama, koje će izbalansirati efekat povećanog uvoza.

U izveštaju se navodi i da, iako je napredak u oblasti strukturnih reformi u zemljama u koje EBRD ulaže bio skroman, „pozitivna kretanja nadmašuju negativna u većini ekonomija u koje EBRD ulaže“.

Iako će promene u poslovima i radu predstavljati veliki izazov za kreatore politika, naša sveukupna poruka je optimistična, rekao je Gurijev, i dodao da će budućnost rada sama po sebi podrazumevati mnogo posla, „ali ta budućnost može i treba biti sjajna“.

Izveštaj o tranziciji se takođe bavi migracijama kao posebnom temom, a zaključeno je da poboljšanje poslovnog okruženja i kvaliteta javnih usluga može značajno smanjiti želju ljudi da emigriraju.

Ukazano je, takođe, na pozitivne aspekte emigracije.

Dok u kratkom roku emigracija smanjuje produktivnost firmi u zemlji porekla, ona dugoročno podstiče transfer znanja i podržava inovacije. Delimično kao rezultat toga, nove članice EU sužavaju jaz u odnosu na razvijene ekonomije u pogledu kvaliteta i broja patenata, ocenjuje se u izveštaju.

Prezentaciji izveštaja u Narodnoj Banci Srbije prisustvovali su predstavnici vlade, privrede i akademske zajednice.