EBRD: Srbija konkurentnija i "zelenija", ali inkluzija...
LONDON: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ocenila je u "Izveštaju o tranziciji 2018-19" da je Srbija na putu razvoja održive tržišne privrede ove godine napredovala u oblasti konkurentnosti i "zelene ekonomije" u odnosu na 2017, ali da je s reformom u oblasti inkluzivnosti posustala.
EBRD svake godine izveštava o napretku ekonomske transformacije u regionima u kojima deluje, a od prošle godine ocenjuje napredak ekonomija u tranziciji prema šest kriterijuma - stepen ekonomske konkurentnosti, kvalitet upravljanja, zelena ekonomija, inkluzivnost, otpornost i integrisanost.
To su, prema oceni Banke, kvaliteti koji su potrebni ekonomijama da bi bile "opremljene" za hvatanje u koštac sa savremenim svakodnevnim izazovima.
Srbija je u ovogodišnjem izveštaju za konkurentnost dobila ocenu 5,3 u odnosu na 5,1 prošle godine, a u oblasti "zelene ekonomije" 5,9 naspram 5,7 godinu ranije.
Kada je reč o kvalitetu upravljanja, ocena je ista kao i lani 5,4, a na prošlogodišnjem nivou smo se zadržali i u pogledu otpornosti ekonomije (5,7) i integrisanosti (6,2).
Međutim, kod kriterijuma inkluzivnosti, u 2018. godini nam je ocena snižena na 5,7 sa ranijeg nivoa 6,0.
U izveštaju dostavljenom Tanjugu, navodi se da su u pogledu konkurentnosti registrovana poboljšanja u nekoliko ekonomija Jugoistočne Evrope (JIE) i Istočne Evrope i Kavkaza (EEC) - u Albaniji, Azerbejdžanu, Srbiji, Belorusiji, BJR Makedoniji i Kosovu, usled daljih poboljšanja poslovne klime.
"Zemlje JIE i EEC takođe su preduzele korake da podrže razvoj malih i srednjih preduzeća, pri čemu je napredak zabeležen u Grčkoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini", piše u dokumentu.
Unapređenju konkurentnosti je doprinelo dalje poboljšanje poslovne klime, a u Srbiji je, kao i u Grčkoj, Rumuniji i Ukrajini, primećen napredak i u oblasti podrške razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)), konstatuje se u izveštaju.
Naša zemlja se, međutim, našla među državama u kojima je, kako navodi EBRD, došlo do porasta rizika od neadekvatnog poštovanja okvira za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, zajedno sa Egiptom, Mađarskom, Kazahstanom, Marokom, Tunisom i Uzbekistanom.
“Pojedine zemlje, međutim, već preduzimaju napore, kao na primer Srbija, koja je sklopila aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom s ciljem otklanjanja slabosti uoblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma”, napominje EBRD-a.
Generalni zaključak je da su zemlje u regionima na tri kontinenta u kojima je Banka aktivna nastavile da sprovode potrebne reforme, te da "i pored skromnog napretka u oblasti strukturnih reformi, pozitivan razvoj dogadaja prevazilazi negativne u većini zemalja u kojima je EBRD investira".