EBRD predviđa rast Srbije od 3,2 odsto ove godine

Glavni regionalni ekonomista EBRD-a, Peter Tabak, podsetio je na današnjem predstavljanju izveštaja o tranziciji za 2019/2020. godinu "Bolje upravljanje, bolje privrede", da je Srbija prošle godine imala najbrži privredni rast u poslednjih nekoliko godina koji je iznosio 4,4 odsto.

Prema njegovim rečima, ovogodišnji sporiji rast Srbije posledica je posustajanja rasta u zemljama EU, našim glavnim izvoznim tržištima, a pre svega usporavanja Nemačke.

Tabak kaže da su u Srbiji zabeležene značajne pozitivne promene u javnim finansijama, pri čemu ističe da je budžetski deficit iz 2015. i 2016. godine prerastao u suficit u poslednje dve godine, kao i u prvoj polovini ove godine.

Dodaje da se u izveštaju konstatuje da Srbija, ukoliko želi da ubrza privredni rast, mora da se fokusira na sektor industrije koji se, kako kaže, suočava sa tehnološkim promenama, posebno sa pojavom električnih automobila koji zahtevaju drugačije tehnologije.

Tabak smatra da su za brži rast srpske privrede potrebni veća javna ulaganja, borba protiv korupcije i smanjenje birokratije, odnosno težnja ka efikasnoj javnoj upravi.

Direktor EBRD za ekonomiju, politiku i upravljanje Matia Romani objasnio je da izveštaj banke razmatra prakse upravljanja u zemljama u kojima ta finansijska institucija posluje.

U nalazu izveštaja konstatuju se dve ključne stvari - da u poslednjih deset godina nije došlo do značajnog poboljšanja upravljanja u zemljama u kojima EBRD posluje, i da je upravljanje značajno za ekonomski rast i za osećaj sreće i zadovoljstva kod ljudi, navodi Romani.

Značajnije poboljšanje upravljanja, ističe on, donelo bi dodatni ekonomski rast u iznosu do jednog procenta godišnje na celom Zapadnom Balkanu.

To deluje malo, međutim, na godišnjem nivou to bi bio značajan rast koji bi znatno ubrzao dostizanje nivoa prihoda po glavi stanovnika Zapadnog Balkana koji imaju napredne ekonomije, rekao je Romani.

Ističe da je Srbija razumela značaj upravljanja i da ima odličnu agendu reforme upravljanja, posebno kada je reč o korporativnom upravljanju, naročito u državnim preduzećima.

Kaže da EBRD, zajedno sa MMF-om, sarađuje sa Ministarstvom privrede Srbije i nizom kompanija u našoj zemlji, među kojima su EPS i Srbijavoz, na unapređenju korporativnog upravljanja.

EBRD, navodi Romani, sa Vladom Srbije sarađuje i na tome da obrazovni sistem prati potrebe tržišta, dodajući da obično postoji raskorak između onoga što pruža obrazovni sistem i onoga što je kompanijama potrebno.

Najbolji način da se to učini je da uključimo privatni sektor u osmišljavanje obrazovnih programa i da se ustanovama strukovnog obrazovanja kaže šta je privatnom sektoru zapravo potrebno, ocenio je Romani.

To je, dodaje, važno za dve društvene grupe, uključujući i mlade i žene, koji prema analizi EBRD-a, "gube korak" i koji su suočeni sa rizikom od zaostajanja unutar radne snage.

Govoreći o migraciji stanovništva, Romani napominje da Srbija nije jedina koja se suočava sa tim problemom, dodajući da najbolji ljudi, koji imaju najviši stepen znanja i veština, emigriraju da bi radili tamo gde mogu da dobiju više plate ili bolje poslove.

Izveštaj pokazuje da poboljšanje upravljanja u kompanijama i institucijama smanjuje verovatnoću da će ljudi odlaziti iz zemlje. Ako ljudi smatraju da mogu da rade u organizaciji u kojoj su pravila jasnija i gde se ulaže u inovacije, onda žele da ostanu jer smatraju da se isplati raditi u toj kompaniji, kazao je on.

Regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan Žužana Hargitai kaže da je ta banka u Srbiji prisutna 18 godina, kao i da je do sada u našu zemlju investirala više od 5,6 milijardi evra.

Prema njenim rečima, EBRD smatra da bi Srbija trebalo da razvija konkurentsku ekonomiju koja je, navodi, integrisana u evropsko i globalno tržište.

Ekonomski rast može da se ostvari samo ako je inkluzivan, tako da moramo da uključimo sve grupe u Srbiji, mlade talente, žene, jer svi oni zajedno mogu da doprinesu ekonomskom rastu, rekla je Hargitai.

Ukazala je na dobru saradnju te evropske banke sa Novim Sadom i Beogradom, ali i istakla želju EBRD-a da "idu južno" i da više investiraju u Niš, Valjevo, Leskovac, Čačak, gde su neophodni dobri projekti.