ЕБРД предвиђа раст Србије од 3,2 одсто ове године

Главни регионални економиста ЕБРД-а, Петер Табак, подсетио је на данашњем представљању извештаја о транзицији за 2019/2020. годину "Боље управљање, боље привреде", да је Србија прошле године имала најбржи привредни раст у последњих неколико година који је износио 4,4 одсто.

Према његовим речима, овогодишњи спорији раст Србије последица је посустајања раста у земљама ЕУ, нашим главним извозним тржиштима, а пре свега успоравања Немачке.

Табак каже да су у Србији забележене значајне позитивне промене у јавним финансијама, при чему истиче да је буџетски дефицит из 2015. и 2016. године прерастао у суфицит у последње две године, као и у првој половини ове године.

Додаје да се у извештају констатује да Србија, уколико жели да убрза привредни раст, мора да се фокусира на сектор индустрије који се, како каже, суочава са технолошким променама, посебно са појавом електричних аутомобила који захтевају другачије технологије.

Табак сматра да су за бржи раст српске привреде потребни већа јавна улагања, борба против корупције и смањење бирократије, односно тежња ка ефикасној јавној управи.

Директор ЕБРД за економију, политику и управљање Матиа Романи објаснио је да извештај банке разматра праксе управљања у земљама у којима та финансијска институција послује.

У налазу извештаја констатују се две кључне ствари - да у последњих десет година није дошло до значајног побољшања управљања у земљама у којима ЕБРД послује, и да је управљање значајно за економски раст и за осећај среће и задовољства код људи, наводи Романи.

Значајније побољшање управљања, истиче он, донело би додатни економски раст у износу до једног процента годишње на целом Западном Балкану.

То делује мало, међутим, на годишњем нивоу то би био значајан раст који би знатно убрзао достизање нивоа прихода по глави становника Западног Балкана који имају напредне економије, рекао је Романи.

Истиче да је Србија разумела значај управљања и да има одличну агенду реформе управљања, посебно када је реч о корпоративном управљању, нарочито у државним предузећима.

Каже да ЕБРД, заједно са ММФ-ом, сарађује са Министарством привреде Србије и низом компанија у нашој земљи, међу којима су ЕПС и Србијавоз, на унапређењу корпоративног управљања.

ЕБРД, наводи Романи, са Владом Србије сарађује и на томе да образовни систем прати потребе тржишта, додајући да обично постоји раскорак између онога што пружа образовни систем и онога што је компанијама потребно.

Најбољи начин да се то учини је да укључимо приватни сектор у осмишљавање образовних програма и да се установама струковног образовања каже шта је приватном сектору заправо потребно, оценио је Романи.

То је, додаје, важно за две друштвене групе, укључујући и младе и жене, који према анализи ЕБРД-а, "губе корак" и који су суочени са ризиком од заостајања унутар радне снаге.

Говорећи о миграцији становништва, Романи напомиње да Србија није једина која се суочава са тим проблемом, додајући да најбољи људи, који имају највиши степен знања и вештина, емигрирају да би радили тамо где могу да добију више плате или боље послове.

Извештај показује да побољшање управљања у компанијама и институцијама смањује вероватноћу да ће људи одлазити из земље. Ако људи сматрају да могу да раде у организацији у којој су правила јаснија и где се улаже у иновације, онда желе да остану јер сматрају да се исплати радити у тој компанији, казао је он.

Регионална директорка ЕБРД-а за Западни Балкан Жужана Харгитаи каже да је та банка у Србији присутна 18 година, као и да је до сада у нашу земљу инвестирала више од 5,6 милијарди евра.

Према њеним речима, ЕБРД сматра да би Србија требало да развија конкурентску економију која је, наводи, интегрисана у европско и глобално тржиште.

Економски раст може да се оствари само ако је инклузиван, тако да морамо да укључимо све групе у Србији, младе таленте, жене, јер сви они заједно могу да допринесу економском расту, рекла је Харгитаи.

Указала је на добру сарадњу те европске банке са Новим Садом и Београдом, али и истакла жељу ЕБРД-а да "иду јужно" и да више инвестирају у Ниш, Ваљево, Лесковац, Чачак, где су неопходни добри пројекти.