Država rešila da spreči sumnjive poslove s nekretninama

I prošle godine je Uprava za sprečavanje pranja novca procenila da će i 2018. građevinarstvo biti ranjivi sektor, tačnije, privredni sektor u kojem se integriše nezakonito stečeni novac. Osim građevinarstva, isticani su i ugostiteljstvo i hotelijerstvo, kao i kladionice. Uz takvu procenu išla je i konstatacija da je sada izazov za pranje novca još veći zbog pojave i razvoja elektronskog novca koji omogućava uprošćeno i efikasno manipulisanje transferima i znatno otežava identifikaciju klijenata.

Neke prognoze ukazuju na to da je u građevinarstvu, odnosno na tržištu nekretnina, u Srbiji od 2000. godine oprano gotovo milijardu evra. Kontoverzne ličnosti su prljavim novcem po Srbiji kupovale zemljište i gradile poslovne i stambene komplekse. Po pravilu je reč o divljoj gradnji, a kada se to otkrije, izgradnja je daleko odmakla pa se odustaje od rušenja i ide na legalizaciju. Do tog čina je novac već opran, prljavi keš ubačen u legalne tokove i teško mu je ući u trag.

Po objašnjenju potpredsednika Građevinske komore Srbije Gorana Rodića, divlje tržište nekretina jedan je od glavnih katalizatora pranja novca u Srbiji jer su investitori uglavnom investicioni fondovi koji su zapravo „mašinerija” za pranje novca.

– Sigurno je i da se kroz građevinske radove u divljoj gradnji godišnje operu desetine miliona evra, stečenih prodajom narkotika, oružja ili je bogatstvo uneto u zemlju preko raznih mehanizacija – ocenio je Rodić.

I po oceni Dragoljuba Rajića iz Mreža za poslovnu politiku, velike investicije u građevinarstvu su poligon za pranje novca i utaju poreza. On naglašava da smo jedina država u Evropi, pored BiH i Albanije, u kojoj se poreklo novca investitora u građevinarstvo ne proverava, dodajući da, recimo, Rumunija, Bugarska, Makedonija od investitora traže dokaz o poreklu novca.

Ministarstvo građevine je, po rečima Zorane Mihajlović, i do sada u slučajevima nelegalne gradnje obaveštavalo i dostavljalo informacije i prijave, kako Upravi za sprečavanje pranja novca, tako i Tužilaštvu.

– Prepoznali smo da je takav sporazum neophodan kao mehanizam kojim će Ministarstvo građevinarstva redovno obaveštavati Upravu o eventualnim sumnjama do kojih dolazi u obavljanju posla iz svoje nadležnosti, kao što su izdavanje građevinskih dozvola, ozakonjenje objekta ili inspekcijski nadzor, a zaposlene ćemo dodatno obučiti da takve slučajeve prepoznaju – istakla je Zorana Mihajlović.

Država je prošle godine usvojila Nacionalni plan za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a u okviru njega Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije dalo je uputstvo trgovcima nekretninama za procenu rizika od pranja novca. Tako sada agenti za promet nepokretnosti moraju da primenjuju posebne smernice za procenu rizika od pranja novca, a to znači da oni procenjuju rizik zainteresovanog kupca, bio on fizičko ili pravno lice. Budući kupac stana skenira se i proverava njegova biografija, da li je osuđivan, a ukoliko je reč o preduzeću, proverava se kakva je njegova poslovna sposobnost, iz koje države dolazi.

Da se sluti kraj pranju novca preko kupovine nekretnina i nepokretnosti u Srbiji najavljuje i tek potpisan sporazum između Ministarstva građevine i Uprave za sprečavanje pranja novca. Naime, ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović i vršilac dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović potpisali su sporazum da bi se sektor građevinarstva, koji je targetiran kao jedan od potencijalno rizičnih za pranje novca, stavio pod kontrolu.

– U dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila prošle godine naglašava se da se prljavi novac plasira u nekretine, najčešće u kupovinu nepokretnosti – objasnila je ministarka Zorana Mihajlović. – Pomenutim sporazumom učinićemo saradnju s Upravom još efikasnijom jer ćemo znati kada i na koji način da reagujemo.

LJ. Malešević