Država dokapitalizacijom pomaže opstanak preduzeća

Prilikom dobijanja novca za dokapitalizaciju radiće se procena da li bi bez pomoći države privredni subjekat prekinuo poslovanje, posmatrajući odnos duga i kapitala preduzeća, kao i da li je zbog epidemije imao značajno smanjenje prihoda.

Takođe, razmatraće se da li ima interesa da se interveniše u konkretnom slučaju, a smatraće se da državni interes postoji ukoliko se sprečavaju, kako se navodi, „socijalne teškoće, tržišni neuspeh koji bi nastao usled značajnog gubitka zaposlenja, odlazak s tržišta neke inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik da se prekine pružanje važne usluge ili isporuke robe”.

Uz to, Uredba se odnosi i na učesnike na tržištu koji nisu u mogućnosti da pribave finansiranje po pristupačnim uslovima, kao i na one kojima postojeće mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica pandemije nisu dovoljne za održivost i likvidnost. Kako se navodi, prilikom dodele pomoći za dokapitalizaciju, uzeće se u obzir i državna pomoć koju je neko preduzeće primilo ili je planirano da mu se dodeli zbog otežanog poslovanja tokom pandemije.

Državna pomoć kroz dokapitalizaciju neće moći da se koristi radi ubrzanog širenja poslovanja, niti preuzimanja povećanih rizika u poslovanju. Isto tako, pomoć države u skladu s Uredbom o dokapitalizaciji neće moći da se koristi za unakrsno subvencionisanje i zato će korisnici biti u obavezi da otvore poseban račun na koji će se uplaćivati novac za dokapitalizaciju.

Zaposlenima neće biti dozvoljeni bonusi, varijabile… sve dok se ne otkupi najmanje 75 odsto državne pomoći koja je stigla kroz dokapitalizaciju.

Između ostalog, navedeno je i to da će nakon godine od dobijanja pomoći korisnici dokapitalizacije, izuzev mikro, malih i srednjih preduzeća, biti u obavezi da na svakih 12 meseci objavljuju informacije o korišćenju pomoći – sve dok je ne otplate.

Davalac može dodeliti državnu pomoć kroz dokapitalizaciju pojedinačno ili u kombinaciji, primenom dva tipa instrumenata: vlasničkim instrumentom – izdavanjem običnih ili preferencijalnih akcija, odnosno na drugi način kojim se direktno stiče udeo u kapitalu, i kroz ostvarivanje prava na učešće u dobiti, sporazumom o „tihom” partnerstvu bez učešća u upravljanju, konvertibilnim osiguranim ili neosiguranim obveznicama i drugim instrumentom kojim se indirektno stiče udeo u kapitalu.

Napominje se da državna pomoć kroz dokapitalizaciju ne sme preći iznos kapitala koji je bio pre izbijanja epidemije zarazne bolesti kovid-19. U Uredbi se precizira da naknada za državnu pomoć kroz dokapitalizaciju predstavlja cenu, odnosno nagradu državi, za ulaganje u kapital nekog preduzeća kojem je dokapitalizacija bila potrebna. Otkup dokapitalizacije predstavlja isplatu celog njenog iznosa kada istekne ugovoreni period.

Naknada za državnu pomoć povećavaće se postepeno, da bi se približila tržišnim cenama zaduživanja. Namera toga, kako se precizira, biće zaštita konkurencije.

Procena vrednosti državnog udela kod korisnika radiće se u odnosu na njegovu tržišnu vrednost, a u slučaju da korisnik nije na Berzi, biće angažovan nezavisni procentelj. Korisnik će u svakom trenutku moći da otkupi udeo u kapitalu koji je država stekla po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju, napominje se u Uredbi. Takođe, država može u bilo kojem trenutku prodati svoj kapital po tržišnoj ceni kupcu koji nije korisnik dokapitalizacije.

Z. Delić