Dolazi li Folksvagen u Srbiju?

Vučić je jutros u Dnevniku RTS kazao da i dalje čeka kraj aprila i odluku jednog od najvećih evropskih i svetskih preduzeća o tome da li će da investiraju u Srbiju, a DW podseća da je srpski predsednik već u više navrata pominjao da bi to bila "najveća, najvažnija i najmoćnija" investicija za celu zemlju.

Navodi se da ime kompanije do sada nije pomenuo, ali je zato početkom februara naveo da je "Srbija trenutno broj jedan u pregovorima u odnosu na druge dve zemlje, članice EU iz centralne i istočne Evrope" i objasnio da "ako bi se to dogodilo, BDP Srbije za godinu dana skočio u neverovatnom procentu" i iznosio bi "negde oko četiri i po milijarde evra".

 DW postavlja pitanje da li je reč o nemačkom "Folksvagenu"? Navodi se da bi Upravni odbor tog automobilskog giganta navodno uskoro trebalo da donese odluku o izgradnji nove fabrike u kojoj bi istovremeno trebalo da se proizvodi više različitih modela i da u auto-koncernu to zovu "Mehrmarkenfabrik".

Navodi se da su o svemu tome šturo pisali i nemački mediji, pominjući samo da je reč o "istočnoj Evropi".

DW prenosi da mediji u Bugarskoj uveliko pišu o tome, navodeći pritom još neke detalje: fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje - pet modela "Folksvagena", "Škode" i "SEAT"-a. Prema informacijama bugarskih medija, prvobitno su, navodno, u igri bile Bugarska, Rumunija, Srbija, Turska, a možda i Severna Makedonija, ali tvrde da je u ovom trenutku favorit Bugarska.

Navodi se da je na više dopisa koje je redakcija DW na bugarskom uputila u sedište "Folksvagena" sa pitanjima kada se očekuje odluka i koji su okvirni uslovi koje taj koncern postavlja, odgovoreno je da "odluka još nije doneta" i da će ih "odmah obavestiti kad nešto bude zvanično".

"Voleo bih da se to dogodi, ali, naravno, Bugarska je u oštroj konkurenciji sa svojim susedima", kaže za DW predsednik Nemačko-bugarske industrijsko-trgovinske komore (GBITK) Mitko Vasilev.

On navodi da je reč o investiciji od 1,4 milijarde evra, gde će biti zaposleno oko 5.000 radnika plus 650 inženjera, a sve to na površini od 400.000 kvadratnih metara.

"Bugarska je ponudila dve lokacije - zonu Kremikovci kod Sofije i industrijsku zonu Rakovski kod Plovdiva. Bugarska ima prednost jer je članica Evropske unije, situacija ovde je mirna, a ekonomski odnosi su čudesni", naglašava Vasilev.

DW navodi da je trgovina između Nemačke i Bugarske porasla u 2018. u odnosu na prethodnu godinu za više od deset odsto i iznosi 8,266 milijardi evra. Navodi se da to jeste apsolutni rekord, ali i taj podatak zasenjuje činjenica da je Bugarska u prošloj godini imala pozitivan bilans u trgovini sa Nemačkom od oko 320 miliona evra.

"Odluka će biti doneta na osnovu skupa različitih faktora, a nije bez značaja ni to kakvu će pomoć ponuditi država za tu, za bugarske uslove, gigantsku investiciju. Siguran sam da će bugarska strana učiniti sve da obezbedi dobre uslove. Naravno, mi moramo da gledamo na sve to i iz pozicije članice Evropske unije. Tu činjenicu moramo uzeti u obzir. Nije dobro kršiti pravila EU samo da bi došla kompanija Iks ili Ipsilon", kaže Vasilev.

DW podseća da Srbija, međutim, nije članica EU, a Vasilev ocenjuje da bi "to takođe trebalo uzeti u obzir".

"Srbija nije članica i možda pravila o dodeli državne pomoći za nju neće biti toliko stroga. Srbija takođe može da iskoristi činjenicu da ima sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, ali mislim da se to ne odnosi u tolikoj meri na automobile. Sve su to detalji koji će morati da budu razmotreni“, zaključuje predsednik Nemačko-bugarske komore.