DOKLE ĆE SE PRODUŽAVATI RADNI VEK Možda će se u penziju ići i pre smrti

Kako izgleda, u tom razmišljanju najdalje su otišli u Velikoj Britaniji jer je bivši pregovarač o Bregzitu i istaknuti član torijevaca lord Dejvid Frost nedavno predložio da se starosna granica za penziju podigne na 75 godina, kako bi se smanjila javna potrošnja. Po njegovim rečima, veliki blokovi potrošnje su zdravlje, penzije i beneficije i da se, ukoliko se njima ne pozabavi, neće rešiti baš ništa. O tako velikom povećanju starosne granice se, eto, razmišlja u Velikoj Britaniji, ali i u mnogim drugim država u razvijenim delovim sveta, ali se može reći i da je, ipak, odluka o tome još daleko.

Starosna granica za odlazak u penziju nije ista u svim evropskim zemljama, ali je vidljivo da se u svim ide ka povećanju starosne granice i izjednačavanju broja godina za odlazak u penziju za žene i muškarce. Najčešće je starosna granica najmanje 65 godina ili se ka tome ide, ali već sad je u Nemačkoj granica za odlazak u penziju s 65 godina i 10 meseci, a od 2031. granica se pomera na 67 godina, u Austriji muškarci odlaze u penziju sa 65, žene sa 60, a do 2033. godine ova razlika biće izjednačena, u Belgiji se u penziju ide sa 65 godina, od 2025. će to biti 66, a od 2030. godine u penziju će se odlaziti sa 67 godina.

Starosna granica za odlazak u penziju u Irskoj i Velikoj za sve je 66 godina, Danskoj - 67, a do 2035. godine čak 69. Na Islandu i u Italiji za sve važi da se u penziju odlazi sa 67 godina, u Portugaliji se puna penzija stiče sa 66 godina i 7 meseci života, u Holandiji će od januara sledeće godine za odlazak u penziju za sve biti navršenih 67 godina...

Što se tiče Srbije, za odlazak u starosnu penziju potrebno je da se ispune uslove u pogledu godina života i staža osigurnja. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine, promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju i osiguranik je stiče kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja i 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života. Odredba o 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja u potpunosti će se primenjivati tek od 2032. godine i trenutno važi za muškarce, dok je za žene Zakonom propisan prelazni period, u kome će se izmenjeni uslovi u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno, tako da ove godine žene u starosnu penziju mogu otići s 63 godine i šest meseci.

Nesumnjivo je da postoje radna mesta na kojima se može raditi i nakon navršenih 65 godina, a da se, pritom, daje pun doprinos na poslu. Moglo bi se reći da su to poslovi na kojima su radno iskustvo, znanje, praksa... onih koji su dostigli i premašili starosnu granicu za odlazak u penziju i te kako značajni. Ipak, sigurno je i da je mnogo teže zamisliti starije od, recimo, 70 godina da rade teške fizičke poslove ili neke za koje je potrebno mnogo kretanja... 

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da u Srbiji ni u kom slučaju ne bi trebalo povećavati starosnu granicu za odlazak u penziju jer je već jasno da se period života, nakon odlaksa u penziju, skratio.

- Penzionerski život u Srbiji nije dug i podaci pokazuju da je životni vek nakon odlaska u penziju kratak, mnogo kraći nego u nekim drugim zemljama - kaže Milić. - Za muškarce je to, u proseku, oko 11 godina, a za žene nešto duže. Ukoliko bi se povećala starosna granica za odlazak u penziju, ispada da mnogi ne bi ni išli u penziju već bi radili, bukvalno, do kraja života.

On ukazuje da je sigurno da ima nekih radnih mesta gde se može raditi duže od zakonom propisanih godina, ali i da je sigurno da je takvih radnih mesta veoma malo.

D. Mlađenović