Dodaci ishrani sve puniji obmanama

Na skupu „Problem nelegalnog prometa dijetetskih suplemenata”, organozovanom u Privrednoj komori Srbije (PKS), predstavljena je analiza nelegalnog internet tržišta dijetetskih suplemenata. Kako je rečeno na skupu, u Srbiji dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda, od kojih je 29 odsto proizvedeno u Srbiji.

„Problem nelegalnog prometa dijetetskih suplemenata zahteva posebnu pažnju i stalnu edukaciju opšte javnosti jer kupovinom dijetetskih suplemenata koji nisu upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja korisnici rizikuju da kupe nebezbedne i nekontrolisane proizvode kojim mogu da ugroze svoje zdravlje”, rekla je sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije (PKS) Mirjana Vučićević.

Prodaja teška 290 miliona evra

U PKS-u navode da je u apotekama u toku 2022. godine prodato 47 miliona pakovanja dijetetskih suplemenata, što je, ističu, rast od 33 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Podaci pokazuju da je u apotekama tokom prošle godine prodato dijetetskih suplemenata u vrednosti od 290 miliona evra.

Oni se iz Srbije najviše izvoze u zemlje regiona, čak 90 odsto, dok su najčešće zemlje iz kojih se uvoze Nemačka, Italija, Poljska, SAD i Velika Britanija”, navode u PKS-a.

Zbog široke upotrebe dijetetskih suplemenata, podseća ona, često se dešava da ne dolazi do neophodne konsultacije sa lekarom, a dešava se, kako kaže, da se bez znanja o mogućim neželjenim interakcijama pristupi konzumiranju.

„Da bi dodatak ishrani mogao biti u prometu neophodno je da je upisan u bazu podataka Ministarstva zdravlja”, kaže Vučićević.

Načelnik Jedinice za unapređenje ishrane Gradskog zavoda za javno Zdravlje Beograd Vesna Pantić Palibrk govorila je o bezbednosti dijetetskog proizvoda. „Suplementi, iako po obliku i načinu primene i podacima na deklareaciji podsećaju na lekove, oni to nisu. Oni ne smeju da imaju terapijske doze nijednog sastojka. Dodaci ishrani su vrlo različiti po sastavu i nameni, tako da nije jednostavno definisati šta znači bezbednost za takvu grupu proizvoda”, rekla je Palibrk. Kako navodi, preko podataka na deklaraciji proizvođač želi da obezbedi svoje korisnike, i nažalost, neretko su ti podaci zbunjujući i obmanjujući.

„Različiti podaci o količinama koji se navode na pakovanjima nemaju uporište u onome što se nalazi u proizvodu”, istakla je Palibrk. Ona je navela primer obmane proizvodom na tržištu sa nazivom „celerova so”, kome se pripisuju „čarobna svojstva u lečenju raznih tegoba”, i podvukla da su sastojci tog proizvoda samo strugani celer i jodirana so. Na skupu su govorili o zdravstvenom aspektu ove teme predstavnici Ministarstva zdravlja sektora za inspekcijske poslove, predstavnici farmaceutskog fakulteta, kao i predstavnik Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Dodaci ishrani ili dijetetski suplementi su proizvodi koji se primenjuju kao dopuna normalnoj ishrani i predstavljaju bogate izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa nutritivnim efektom. Njihova primena je sve učestalija u svetu, u najvećoj meri zbog modernog stila života i izmenjenih navika u svakodnevnoj ishrani. Ukoliko se koriste pravilno, ostvaruju mnoštvo pozitivnih uticaja na organizam, što ne znači da treba da zamene balansiranu ishranu. Oni je, baš naprotiv, dopunjavaju i čine još boljom.

Na našem tržištu je zastupljen veliki broj dijetetskih suplemenata, koji se međusobno razlikuju po sastavu, farmaceutskom obliku (tablete, kesice praška, kapsule i slično), proizvođaču, ali i efikasnosti, ceni i kvalitetu. Naravno tu su, vidimo, i podvale pa treba biti oprezan.

D. Mlađenović