Da li smo zaista bolje živeli ili su nam tek apetiti porasli?
Šezdesetih, pa i 70-ih godina prošlog veka, podseća hrvatski Večernji list, imati dobar standard je značilo imati „dom pod jednim ključem“, u kom WC i kupatilo nisu bili u dvorištu ili hodniku. Oni koji su, pak, imali fiću ili stojadina, TV, mašinu za pranje veša - bili su imućni.
I 80-ih je auto imala manjina, na odmor su radnici odlazili u radnička odmarališta.
Pa ipak, često građani revoltirani niskim standardom, kao i nejednakostima koji jednima omogućavaju sve, drugima životarenje, kažu da su ranije bolje živeli. Većina pritom, prema pisanju Večernjeg, sigurno ne misli na nepostojeće političke slobode koje su, ako ste imenovani neprijateljem bivše države, bile plaćane i glavom ili u boljem slučaju gubitkom slobode i koje su dovele do toga da se još i danas izvlače kosti žrtava totalitarnog sistema.
Da li smo pre zaista živeli bolje ili je većina građana imala pođednake mogućnosti, pa im se život činio relativno dobar ako su mogli „skucati“ novac za TV, kućne aparate i odmor?
Iako je jako teško porediti život danas i u bivšoj državi, ipak mislim da je danas u Hrvatskoj bolje nego prije 30-40 godina. Ljudi su možda pre bili zadovoljniji jer su svi bili jednaki, nije bilo puno bogatih. Pogledajte automobile danas i pre 30 godina kad su se vozili jugići i stojadini. Danas je problem što možda zarađujemo više, ali je i ponuda roba neuporedivo veća nego pre. Naši su apetiti u odnosu na osamdesete, kad nije bilo toliko robe na tržištu, porasli, kaže Predrag Bejaković s Instituta za javne finansije.
Sociolog Siniša Zrinščak slaže se u konstataciji da je teško porediti današnje vrijeme i sedamdesete i osamdesete, koje su bile godine drugačijih mogućnosti i aspiracija.
Tada su nejednakosti i percepcija razlika bile manje, ljudi su, ne svi, bili relativno zadovoljni materijalnim mogućnostima jer su živeli u vremenu koje je dozvoljavalo neke stvari poput automobila, kakav god bio, do vikendica, odmora koji je velik deo ljudi mogao da priušti. Iako su osamdesete bile doba zaduženja, bilo je to i doba nekog progresa jer se verovalo da nešto može da se postigne radom, kaže hrvatski sociolog.
Standard je danas generalno bolji, možemo sebi da priuštimo puno više stvari nego ranije, živimo u barem materijalno gledano boljem svetu, ali su razlike među ljudima puno veće. Stoga je i puno onih koji ne mogu sebi da priušte ono što se smatra primerenim standardom, ističe Siniša Zrinščak.
Ne slaže se s tim da danas nema radne etike kod ljudi jer politike su te koje su naterale ljude da ne rade.
Ljudi se ne iseljavaju, zaključuje on, da planduju, nego u inostarnstvu krvavo rade. Prosečna plata raste, ali medijalna od 5252 kune (nešto preko 80.000 dinara) daje bolju sliku društva i standarda u kom polovina zaposlenih, više od 700.000 ljudi, zarađuje manje od toga.
Večernji list