Cenovnog strujnog udara ne plaši se 40 odsto firmi
Cena energenata u Evropi znatno je otišla naviše, rekordne cene beleže prirodni gas i ugalj, a usijale su se i berze električne energije.
Megavat-sat struje je sa 60 evra, koliko je koštao početkom leta, dostigao cenu između 160 i 200 evra. Ipak, poskupljenja struje i prirodnog gasa u Srbiji za sada neće biti za kategoriju domaćinstva, ali će se rast cene energenata odraziti na privredu i, neminovno, uticati na povećanje troškova proizvodnje.
Da se tako nešto može očekivati ukazala je direktorka sektora u Privrednoj komori Srbije Kristina Đurić, koja je istakla da od privrede stižu podaci da skok cena energije negativno utiče na
posao. Zbog prelivanja situacije iz Evrope, po njenim rečima, može se očekivati rast cena veći od 30 odsto u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, ali je kao dobru okolnost navela da je obezbeđena sirovinska baza za tu industriju u Srbiji.
Po rečima predsednika Udruženja toplana Srbije Dejana Stojanovića, ohrabrujuće je to što je većina toplana pred grejnu sezonu potpisala ugovore za energente. On je ukazao i da obeshrabruje poskupljenje energenata koje će uslediti i izneo podatak da je od 60 toplana samo sedam podnelo zahtev za korekcijom cene, a da su neke tražile sniženje cene.
- Privreda električnu energiju kupuje na slobodnom tržištu, a od sredine leta ponude su po cenama većim i do 150 posto - rekla je Kristina Đurić. - To može biti pogubno za poslovanje privrede, a zajedno s rastom cena sirovina u realnom sektoru može dovesti u pitanje održivost privrede. Zbog toliko značajnog povećenja cene struje koja se koristi u proizvodnji cene finalnih proizvoda, poskupljenja mogu biti veća između 30 i 50 posto, te zbog nepovoljne situacije za privredu apelujem da se nađe način i omogući koordinacija privrede i države, problemi prevaziđu i privreda nastavi da funkcioniše.
Po rečima izvršnog direktora EPS-a za trgovinu električnom energijom Dragana Vlaisavljevića, oko 40 posto privrede blagovremeno je ugovorilo struju za 2022. godinu, a problem je kod 60 odsto onih koji to nisu učinili.
- U Srbiji se energija za garantovano snabdevanje prodaje po 32 evra za megavat-sat u proseku, 40 odsto potrošnje za narednu godinu ugovoreno je s prosečnih 60 evra, a EPS će tako ostvariti prosečan prihod od 45 evra. Sama cena elekrične energije ključna je da omogući likvidnost EPS-a, odnosno od nje zavisi koliko će EPS imati sredstava za investicije - istakao je Vlaisavljević i dodao EPS nema podatke za celu privredu, već to ima Vlada Srbije pa bi ona trebalo da uspostavi uravnoteženje između potreba EPS-a i drugih privrednih grana.
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Zoran Dimitrijević istakao je da se situacija oko energenata u privredi prati na dnevnom nivou. Dodao je da se nadaju adekvatnim merama države, ukoliko bude imala mogućnosti.
Predsednik odbora Veroljub Arsić kao i više poslanika članova tog tela tokom rasprave ukazali su na mogućnost da poremećaj u radu malih i srednjih preduzeća može da dovede poskupljenja robe na domaćem tržištu. Apostrofirano je da se posledice energetske krize mogu preneti i na građevinarstvo, što bi usporilo reindustrijalizaciju Srbije, te je zatraženo je da ministarstva preispitaju mogućnosti podrške privredi.
D. Mlađenović
