Bajatović: Imaćemo dovoljno gasa po prihvatljivoj ceni čitave naredne godine

"U suštini imam dve dobre vesti, jedna je da nas Bog gleda, pa su temeperature visoke. Do sada je od početka grejne sezone dnevna potrošnja varirala između 10 i 13 miliona metara kubnih. U ovom momentu do 1. januara možemo iz pravca Turskog toka da imamo 11 miliona kubika, od čega najveći deo vrlo povoljno iz one naftne formule koju su dogovorili predsednici Vučić i Putin, jedan deo je po značajno nižoj ceni nego na TTF-u, a od 1. januara ćemo moći da imamo 13 miliona kubnih metara dnevno", rekao je Bajatović za Tanjug.

Dodao je da u skladištu Mađarskoj imamo trenutno uskladišteno nešto više od 300 miliona metara kubnih, uz mogućnost da upumpavamo do šest miliona metara dnevno.

"Kad to sve saberete, Srbija je sigurno energetski bezbedna, a pri tome do kraja grejne sezone nećemo potrošiti ni jedan jedini metar kubni iz Bantskog Dvora, gde imamo 286 miliona metara kubnih gasa", rekao je Bajatović.

Objasnio je da će očekivana dnevna potrošnja u januaru, ako baš bude hladno, biti oko 14 miliona metara kubnih, uz pikove u kojima će se trošiti do 17 miliona kubika.

"Kako se vidi iz prethodne matematike, Srbija ni jednog trenutka neće biti ugrožena po pitanju gasa, ni po količinama u ukupnom zbiru, ni po vršnoj potrošnji i na kraju sezone ostaće nam pun Banatski Dvor", naglasio je direktor "Srbijagasa".

Dodao je da se od pomenutih količina, tri miliona kubnih metara gasa dnevno troši na proizvodnju eletrične energije u termoelektranama-toplanama, što omogućava da se smanji uvoz struje.

"Proizvodnja električne energije iz gasa je na maksimumu. Panonske termoelektrane-toplane troše dnevno oko 1,6 miliona  metara kubnih, TE-TO Pančevo, koje takođe radi u punom kapacitetu, troši negde oko 900.000 metara kubnih i Zrenjanin, koji je takođe aktiviran, troši negde oko 500.000 kubika dnevno, što znači da mi praktično koristimo oko tri milona kubnih metara samo za proizvodnju eleketrične energije. Time značajno pomažemo našim kolegama iz Elektroprivrede Srbije i zato je u poslednje vreme značajno smanjen uvoz električne energije, jer se iz tih postrojenja proizvodi negde oko 500 megavatčasova električne energije", istakao je Bajatović.

On je podsetio da će od Nove godine gas poskupeti i najavio još poskupljenja tokom 2023, ali je naglasio da ona neće biti velika. 

"Od 1. januara poskupljenje će biti 11 odsto. Biće sigurno još nekih poskupljenja u toku godine, ali ne velikh, to mogu da garantujem. To je posledica aranžnama sa MMF-om", objasnio je Bajatović.

Dodao je kako očekuje da se cene gasa na evropskom tržištu naredne godine smire na nivou od 1.100 do 1.200 evra za 1.000 kubnih metara, ali da se očekuje kriza snabdevanja.

"Moram da vam kažem da svi ozbiljni analitičari koji rade za Evropsku komisiju, za američku administraciju, analitičari u Blumbergu i naši kontakti u 'Gaspromu' kažu da je ove godine problem bio proizvodnja električne energije, a da će naredna godine biti problem gas. U tom smislu smo mi već preduzeli odgovarajuće korake da vidimo sa kojim količinama gasa ćemo raspolagati", rekao je direktor "Srbijagasa".

Naveo je da su već obnovljeni kapaciteti koje ćemo moći da koristimo u Mađarskoj, kao i transportni kapaciteti, kako bi se Srbija što bolje pripremila za sledeću gasnu godinu.

Bajatović je rekao kako pretpostavlja da će EPS do naredne zimske sezone značajno podići mogućnosti proizvodnje električne energije, kao i da će hidrološka situacija biti mnogo bolja.

Sa svim merama koje preduzimamo sa Vladom Srbije i sa kabinetom predsednika, mi već sada radimo na pripremama za sledeću grejnu sezonu, naveo je on.

"Količina novca koju pripremamo u budžetu zajedno sa MMF-om, sa kojim moramo da zadržimo aranžman da bismo imali odgovarajući nivo stranih investicija, negde je oko 800 miliona evra, što garantuje da ćemo, uz pomoć Vlade Srbije i onih sredstava koje 'Srbijagas' bude mogao da nađe sam od banaka kao kreditna zaduženja, uz nešto veću naplatu i uz minimalno povećanje cena, mi moći da na kraju godine kažemo da smo na zelenoj grani. U smislu da smo isporučili sve količine gasa koje su nam  potrebne za 2023. i početak 2024. godine, a da pritom nismo potrošili više novca nego pošto je planirano budžetom Vlade Srbije i aranžmanom koji je dogovoren sa MMF-om i Svetskom bankom", naglasio je Bajatović.

On je najavio da će projekta gasne interkonekcije sa Bugarskom narednih dana preći iz nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike u nadležnost "Srbijagasa" i da će radovi biti ubrzani, kako bi taj gasovod bio u funkciji do oktobra naredne godine.

"Što nam omogućava da kupujemo gas sa LNG terminala u Revitouzu  (Revythousa) u Grčkoj ili ukoliko bude završen i u Aleksandropolisu. U ovom momentu, mi takođe imamo mogućnosti da od nekih američkih kompanija, poput 'Kolmara' ili nekih katarskihi kompanija, kupimo LNG iz Revitouza, da ga transportujemo preko konekcije Grčka-Bugarska, čak ovim Turskim tokom preko kratkoročnih kapaciteta, iz Bugarske u Srbiju, što predstavlja dodatnu sigurnost", naveo je Bajatović.

Ocenio je da sada nije teško kupiti brod tečnog gasa, jer su svi terminali za prijem tih tankera u Evropi "zagušeni", zato što je Evropa popunila skladišta koja se, usled visokih temperatura, sporo prazne.

Direktor "Srbijagasa" napomenuo je da je EU svoju energetsku bezbednost u gasu ove grejne sezone osigurala nauštrb sopstvene industrije. 

"Mi u Srbiji treba da uradimo obrnuto. Mi sigurno nećemo ostati bez gasa za našu industriju, a sigurno neće faliti ni stanovništvu, ni ustanovama poput vrtića bolnica, škola. Ova sezona je praktično, što se tiče gas, rešena. Već u ovm momentu preduzimamo korake da rešimo problem grejne sezone 2023/2024. i u tom smislu Srbija će biti sigurno dobro snabdevena, cena gas će biti odgovarajuća da privreda nastavi da radi, da dolaze novi investitori domaći i strani, a da pritom sa najčešćom platom, da ne kažem sa najnižom, svaki naš građanin može da plati energente", naglasio je Bajatović.

On je izneo procene da je u Italiji 30 odsto građana ne može da plati račune za struju i gas, u Velikoj Britaniji je to oko 43 odsto, a u Nemačkoj oko 20 procenata građana nema dovoljno novca za visoke cene energije.

"Politika koju vodi vlada zajedno sa enertgetskim kompanijama jeste da sa najčešćom ili  čak najnižom, platom svaki građanin može sebi da obezbedi dovoljno energije da mu bude toplo, da može da skuva ručak, da ima svetlo i da gleda televiziju", rekao je Bajatović.