Arbitraža moguće rešenje za Trepču, ako je pokrenu akcionari

Čelić je za Prvi program Radio-Beograda, govoreći o novonastaloj situaciji u Trepči, podsetio da je reč o tzv."pobedničkoj pravdi" koja se demonstrira od strane Prištine od 1999. uz podršku pojedinih zapadnih zemalja koje demonstriraju "svoje licemerje kada je reč o vladavini prava".



Svesni te činjenice, i činjenice da je pravo svojine po međunarodnim aktima neotuđivo, kaže da postoje načini kako vlast u Beogradu može da reaguje, a da to pritom ne prejudicira statusno pitanje KiM.



"Pre svega, moramo da upoznamo ozbiljne investitore u svetu da kada je reč o imovini Trepče, da je reč o sporu", kaže Čelić te navodi da ako do investitora dopru jasne informacije o problemu ovog kombinata, ni jedan ozbiljan investitor neće biti zainteresovan za ulaganje, odnosno kupovinu ovog kombinata dok se problem ne reši.



"Tu ima prostora da država i njeni organi porade". 



Međunarodna arbitraža, dodaje, mogla bi da bude rešenje ali, kako kaže, obzirom da je reč o statusnom pitanju koje je pre svega stvar političke prirode moglo bi da se postavi pitanje "ko bi bio tu pasivno legitimisana strana", odnosno ko bi bio tužena strana.



Jer, Srbija ne priznaje samoproglašenu državu Kosovo.



Moguće je, kaže, da se eventualno akcionari, kao većinski vlasnici Trepče pojave kao tužioci.



"Bilo bi veoma nezgodno da se država pojavi kao tužilac jer bi onda prejudicirala statusno pitanje", objašnjava Čelić.



Smatra da je potrebno iskoristiti sva pravna sredstav za rešavanje ovog problema, uz odgovarajuću ogradu kada je reč o prejudiciranju statusa KiM.



Smatra da reakcije Beograda nisu bile sistematične, da su se često svodile na verbalno reagovanje što je kako kaže, ohrabrilo Prištinu da na sistematski način ugrožava kako privatnu svojinu Srba na KiM, tako i državnu, odnosno društvenu.



Usvajanjem novog statuta Priština je, kaže poslala pre svega političku poruku, a drugi utisak Čelića je da je to samo nastavak uzurpacije srpske imovine u skladu sa zakonom o Trepči iz 2016. godine.



"Reč je zapravo o klasičnoj konfiskaciji, oduzimanju bez naknade".



Dodaje i da je takav način postupanja i u pravnoj teoriji u svetu postalo stvar "pravničkog muzeja", i pravne istorije, međutim, očigledno je kaže da na ovim prostorima to još uvek aktuelno, naročito ako je reč o srpskoj imovini.



"Ovde je reč o jednoj vrsti nasilja. Imamo sve pravne argumente u našim rukama, Politički nisu na našoj strani, jer većinski zapadni svet podržava Prištunu, ali pravni argumenti su bez svake sumnje", smatra Čelić. 



Za sada nema indicija da bi došlo do nasilnog preuzimanja Trepče od strane Albanaca, kaže direktor RMK Trepča Sever Jovan Dimkić povodom izglasavanja statuta Trepče u kosovskoj skupšti kojim se između ostalog predviđa registracija nove kompanije u skladu sa kosovskim zakonom donetim 2016. godine.



Kaže da Priština radi sve da ekonomski uništi Trepču o čemu svedoče i brojni pokušaji u prošlosti.



On je za Radio Beograd rekao da je to preduzeće, i nakon usvajanja novog statuta u prištinskom parlamentu, nastavilo uobičajeno da radi. Međutom, kaže, neizvesno je šta će se događati u budućnosti jer je Priština usvajanjem statuta stvorila uslove da se može registrovati "nova kompanija Trepča".



Smatra da ova, nedavna odluka Prištine, može da nanese veće šetete nego što je to slučaj sa taksama od 100 odsto.



"Za nas je bitno da pronađemo bar neka privremena rešenja, da se održi kontinuitet u proizvodnji, jer od naših aktivnosti zavisi mnogo ljudi i direktno i indirektno", navodi Dimkić.



Obzirom da Trepča posluje solventno, smatra da bi samo spoljni faktor mogao to da poremeti.