Арбитража могуће решење за Трепчу, ако је покрену акционари

Челић је за Први програм Радио-Београда, говорећи о новонасталој ситуацији у Трепчи, подсетио да је реч о тзв."победничкој правди" која се демонстрира од стране Приштине од 1999. уз подршку појединих западних земаља које демонстрирају "своје лицемерје када је реч о владавини права".



Свесни те чињенице, и чињенице да је право својине по међународним актима неотуђиво, каже да постоје начини како власт у Београду може да реагује, а да то притом не прејудицира статусно питање КиМ.



"Пре свега, морамо да упознамо озбиљне инвеститоре у свету да када је реч о имовини Трепче, да је реч о спору", каже Челић те наводи да ако до инвеститора допру јасне информације о проблему овог комбината, ни један озбиљан инвеститор неће бити заинтересован за улагање, односно куповину овог комбината док се проблем не реши.



"Ту има простора да држава и њени органи пораде". 



Међународна арбитража, додаје, могла би да буде решење али, како каже, обзиром да је реч о статусном питању које је пре свега ствар политичке природе могло би да се постави питање "ко би био ту пасивно легитимисана страна", односно ко би био тужена страна.



Јер, Србија не признаје самопроглашену државу Косово.



Могуће је, каже, да се евентуално акционари, као већински власници Трепче појаве као тужиоци.



"Било би веома незгодно да се држава појави као тужилац јер би онда прејудицирала статусно питање", објашњава Челић.



Сматра да је потребно искористити сва правна средстав за решавање овог проблема, уз одговарајућу ограду када је реч о прејудицирању статуса КиМ.



Сматра да реакције Београда нису биле систематичне, да су се често сводиле на вербално реаговање што је како каже, охрабрило Приштину да на систематски начин угрожава како приватну својину Срба на КиМ, тако и државну, односно друштвену.



Усвајањем новог статута Приштина је, каже послала пре свега политичку поруку, а други утисак Челића је да је то само наставак узурпације српске имовине у складу са законом о Трепчи из 2016. године.



"Реч је заправо о класичној конфискацији, одузимању без накнаде".



Додаје и да је такав начин поступања и у правној теорији у свету постало ствар "правничког музеја", и правне историје, међутим, очигледно је каже да на овим просторима то још увек актуелно, нарочито ако је реч о српској имовини.



"Овде је реч о једној врсти насиља. Имамо све правне аргументе у нашим рукама, Политички нису на нашој страни, јер већински западни свет подржава Приштуну, али правни аргументи су без сваке сумње", сматра Челић. 



За сада нема индиција да би дошло до насилног преузимања Трепче од стране Албанаца, каже директор РМК Трепча Север Јован Димкић поводом изгласавања статута Трепче у косовској скупшти којим се између осталог предвиђа регистрација нове компаније у складу са косовским законом донетим 2016. године.



Каже да Приштина ради све да економски уништи Трепчу о чему сведоче и бројни покушаји у прошлости.



Он је за Радио Београд рекао да је то предузеће, и након усвајања новог статута у приштинском парламенту, наставило уобичајено да ради. Међутом, каже, неизвесно је шта ће се догађати у будућности јер је Приштина усвајањем статута створила услове да се може регистровати "нова компанија Трепча".



Сматра да ова, недавна одлука Приштине, може да нанесе веће шетете него што је то случај са таксама од 100 одсто.



"За нас је битно да пронађемо бар нека привремена решења, да се одржи континуитет у производњи, јер од наших активности зависи много људи и директно и индиректно", наводи Димкић.



Обзиром да Трепча послује солвентно, сматра да би само спољни фактор могао то да поремети.