Ako se povežemo u regionu u jedno tržište, napravili bi čudo
KOPAONIK: „Još imamo priliku da se povežemo u regionu u jedno veliko tržište, po skandinavskom modelu, jer to smanjuje ranjivost u vreme krize, poručio je danas Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci.
"Nisam jugonostalgičar, ali verujem u veliko tržište, jer to smanjuje zavisnost, naročito u krizi", rekao je Brodnjak na Kopaonik biznis forumu, na panelu "Srbija i Slovenija: Razvoj ekonomskih odnosa".
Istakao je da bi tako povezan region Zapadnog Balkana mogao da se poveže sa zemljama Višegradske grupe i da se napravi "jugoistočna i istočna veza".
"Tako bi napravili novu osovinu i mogli čudo da napravimo", naglasio je Brodnjak.
Kaže da je slovenačka ekonomija zbog velikog izvoza veoma izložena rizicima, kao i da Slovenija zajedno sa zemljama u regionu ZB ima BDP od ukupno 132 milijarde evra, koliko ima i jedna Mađarska.
Napominje da se Slovenija nakon raspada bivše Jugoslavije orijentisala ekonomski na zemlje Zapadne Evrope, posebno na Nemačku i Francusku, zanemarujući region i istočne zemlje, ali da se ispostavilo da je to bila strateška greška.
Brodnjak dodaje da su zemlje Višegradske grupe u međuvremenu pretekle Sloveniju.
Kada je reč o inicijativi "mini Šengen", kaže da je još ranije govorio da nam je u regionu potrebno jedno veliko tržište i da treba da oborimo ekonomske granice.
Brodnjak dodaje da to ne znači stvaranje nove Jugoslavije.
"Verujem u izgradnju regionalnih šampiona u bilo kojoj oblasti.To može da bude i mikrospecijalizacija", istakao je on.
Kako Skandinavci mogu, možemo valjda i mi bez obzira na ideološke, političke, religiozne i druge razlike, zapitao je Brodnjak i istakao da je celom regionu potrebna slobodna ekonomska zona.
Ako ne budemo imali zajednički stav kao region, onda nas ni u Evropi neće slušati, dodao je Brodnjak.
Generalna direktorka Privredne komore Slovenije Sonja Šmuc je rekla da je svima jasno da se kod inicijative "mini Šenegn" radi o ekonomiji i ekonomskom udruživanju, kao i da je to mnogo bolje od protekcionizma.
Ta inicijativa znači samo da se više država dogovori o istim propisima i istim pravilima igre, naglasila je ona.
Navela je da je spoljnotrgovinska saradnja Srbije i Slovenije u porastu i da bi ove godine mogla da dostigne dve milijarde evra.
Prema njenim rečima, trgovinska razmena dve države je u 2019. godini porasla za oko devet odsto.
Slovenija je podigla svoj izvoz na čak 89 odsto BDP-a, ali je zbog toga njena ekonomija dosta ranjiva, napomenula je Šmuc.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Juri Bajec je rekao da je u interesu celog regiona, kao i Slovenije, da se što bolje povezuju i rešavaju konkretne probleme, a koji nisu mali.