Ако се повежемо у региону у једно тржиште, направили би чудо
КОПАОНИК: „Још имамо прилику да се повежемо у региону у једно велико тржиште, по скандинавском моделу, јер то смањује рањивост у време кризе, поручио је данас Блаж Бродњак, председник Управног одбора Нове Љубљанске банке (НЛБ), која је купила 83,23 одсто власничког удела у Комерцијалној банци.
"Нисам југоносталгичар, али верујем у велико тржиште, јер то смањује зависност, нарочито у кризи", рекао је Бродњак на Копаоник бизнис форуму, на панелу "Србија и Словенија: Развој економских односа".
Истакао је да би тако повезан регион Западног Балкана могао да се повеже са земљама Вишеградске групе и да се направи "југоисточна и источна веза".
"Тако би направили нову осовину и могли чудо да направимо", нагласио је Бродњак.
Каже да је словеначка економија због великог извоза веома изложена ризицима, као и да Словенија заједно са земљама у региону ЗБ има БДП од укупно 132 милијарде евра, колико има и једна Мађарска.
Напомиње да се Словенија након распада бивше Југославије оријентисала економски на земље Западне Европе, посебно на Немачку и Француску, занемарујући регион и источне земље, али да се испоставило да је то била стратешка грешка.
Бродњак додаје да су земље Вишеградске групе у међувремену претекле Словенију.
Када је реч о иницијативи "мини Шенген", каже да је још раније говорио да нам је у региону потребно једно велико тржиште и да треба да оборимо економске границе.
Бродњак додаје да то не значи стварање нове Југославије.
"Верујем у изградњу регионалних шампиона у било којој области.То може да буде и микроспецијализација", истакао је он.
Како Скандинавци могу, можемо ваљда и ми без обзира на идеолошке, политичке, религиозне и друге разлике, запитао је Бродњак и истакао да је целом региону потребна слободна економска зона.
Ако не будемо имали заједнички став као регион, онда нас ни у Европи неће слушати, додао је Бродњак.
Генерална директорка Привредне коморе Словеније Соња Шмуц је рекла да је свима јасно да се код иницијативе "мини Шенегн" ради о економији и економском удруживању, као и да је то много боље од протекционизма.
Та иницијатива значи само да се више држава договори о истим прописима и истим правилима игре, нагласила је она.
Навела је да је спољнотрговинска сарадња Србије и Словеније у порасту и да би ове године могла да достигне две милијарде евра.
Према њеним речима, трговинска размена две државе је у 2019. години порасла за око девет одсто.
Словенија је подигла свој извоз на чак 89 одсто БДП-а, али је због тога њена економија доста рањива, напоменула је Шмуц.
Професор Економског факултета у Београду Јури Бајец је рекао да је у интересу целог региона, као и Словеније, да се што боље повезују и решавају конкретне проблеме, а који нису мали.