Naše ribe biće do Svetog Jovana, a posle sledi uvoz
Počela je sezona izlova ribe, a za nekoliko dana stiže i božićni post, pa dolazi period kada ribu najviše kupujemo. Posebna potražnja biće za Svetog Nikolu, čije praznovanje ne može da prođe bez velikih gužvi ispred ribarnica.
Ove zime i Jovandan će neke porodice slaviti uz posnu trpezu jer pada u petak, pa ribarnice očekuju i tada veće interesovanje kupaca.
Iz ribarskih gazdinstava poručuju da će domaće rečne ribe biti dovoljno sve do kraja januara, a posle će, verovatno, stizati iz uvoza.
Ovogodišnja proizvodnja biće niža za 30 odsto u odnosu na planirane količine, ali manjak ribe osetiće se i na tržištima okolnih zemalja. Samo što će kod njih manje ribe biti zbog suše, a kod nas i zbog niza problema koji godinama prate ribarstvo.
Predsednik Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije i direktor Ribarstva „Kapetanski rit” u Kanjiži Krum Anastasov kaže za „Dnevnik„ da se očekuje da tokom zime u ovdašnjim ribnjacima bude izlovljeno svega 3.000 tona šarana, a ostale ribe još oko 1.500 tona, što nije dovoljno za domaće potrebe.
- Prvo smo imali sušu, nizak vodostaj i visoke dnevne temperature, a onda je ođednom stiglo zahlađenje, što je loše uticalo na prirast i količine - rekaoje Anastasov i ukazao i na druge razloge. - Prošle godine i preklani bila je korona pa je kilogram ribe bio za 20 do 30 odsto ispod proizvođačke cene i to je ribare navelo da smanje proizvodnju ili su ribnjake stavili u stanje mirovanja. Mali podsticaji su, takođe, doveli do toga da imamo sve manje sveže ribe jer se po kilogramu proizvedene i prodate konzumne ribe dobija svega deset dinara. Drugi podsticaj je, isto, nedovoljan, pošto Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu godišnje izdvaja svega 20 miliona dinara za rekostrukciju i izgradnju novih ribnjaka.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, godišnje se uveze 34.000 tona ribe, a uvoz svih vrsta i oblika ribe prošle godine nas je koštao 94 miliona dolara.
Pre 10 godina pod ribnjacima smo imali i do 15.000 hektara, a sada isti izvor navodi da se ribnjaci prostiru na svega 8.690 hektara.
Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže da prosečno po glavi stanovnika pojedemo pet do šest kilograma, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka.
Anastasov naglašava da su se loše prilike za bavljenje ribarstvom odrazile i na cenu ove namirnice.
- U veleprodaji kilogram šarana se prodaje za 605 dinara, a u ribarnicama od 700 do 750 dinara kilogram - naveo je naš sagovornik.
Naš sagovornik podseća da neće biti
prvi put da domaće ribe nemamo dovoljno jer godinama domaća proizvodnja pokriva svega 30 odsto ovdašnjih potreba, a ostatak se uvozi.
On ističe da će „Kapetanski rit” u Kanjiži izloviti od 800 do 900 tona šarana i da preduzeće neće biti u velikom zaostatku u odnosu na lanjsku proizvodnju, kada je ribe bilo iznad 1.000 tona.
- Nismo baš nezadovoljni kada je reč o ovogodišnjoj proizvodnji, ali smo zabrinuti da li ćemo uspeti da opstanemo, zbog sve skupljih energenata i što godinama izostaju adekvatni podsticaji za ribarstvo. U Hrvatskoj, recimo, ribari dobijaju 550 do 700 evra po hektaru vodnog ogledala, dok su vodni doprinisi 8,5 puta niži u odnosu na sumu novca koju za tu namenu izdvajaju domaći ribari. U Češkoj i Mađarskoj uopšte se ne plaća taj doprinos - ističe Anastasov.
Z. Delić