Najbrojniji gastarbajteri u Srbiji Kinezi, Rusi i Makedonci
Nedovoljno radnih mesta, mala primanja, nesigurnost radnog mesta... razlozi su što mnogi građani naše zemlje odlaze u inostranstvo da traže posao. Statistika je
veoma jasna – veliki broj mladih ljudi, najčešće s fakultetskom diplomom ili sa skoro završneim fakultetom, odlazi u zemlje Evropske unije, ali i u Australiju, Kanadu, SAD, pokušavajući da nađu posao, bilo da je u struci ili ne. Građani Srbije u inostranstvo na rad odlaze samostalno ili posredstvom agencija za zapošljavanje, i to je dobro poznato, ali se mnogo manje zna da i u našu zemlju dolaze radnici iz inostranstva.
Na odlazak radnika iz matične zemlje na rad u neku drugu kod nas se najčešće gleda veoma jednostrano, kao odlazak „trbuhom za kruhom”. To je, nažalost, i zaista tako, ali treba reći da se u drugim, razvijenijim i bogatijim zemljama, na odlazak na rad u inostranstvo gleda kao na mogućnost napredovanja, promene, upoznavanja drugačije radne atmosfere i da nije neobično da se van sopstvene zemlje ode i hiljadama kilometara daleko i na drugi kontinent jer to, u tom trenutku, posao zahteva...
Iako polako, po svemu sudeći i u Srbiji se stav o tome menja jer je sve više onih koji u potrazi za poslom put inostranstva, baš kao i put Srbije, kreću iz drugih razloga – stručnog usavršavanja, boljeg položaja u kompaniji, upoznavanja i širenja tržišta, otvaranja kompanija...
Koji god da su razlozi da u Srbiju dođu radnici iz drugih zemalja, njih ima, i to ne malo. Naime, na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca, kako kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje je od početka godine do kraja septembra izdala ukupno 5.386 novih i produženih dozvola za rad strancima. Kako stvari stoje, u našu zemlju najčešće dolaze državljani Kine, Ruske Federacije, Makedonije, Italije, Grčke... jer je prošle godine, kao i u prvoj polovini 2016. godine, najviše dozvola za rad izdato njima.
I upravo se na primeru stranih državljana kojima je izdata dozvola za rad u Srbiji, može jasno videti da našem tržištu rada nedostaje visokoobrazovani kadar jer je prošle godine, takođe na osnovu evidencije NSZ-a, najviše dozvola za rad izdato stranim državljanima s visokom stručnom spremom. Ipak, ako i ima radnih mesta za koje stvarno nema odgovarajućeg kadra u Srbiji, a pre svega menayerskog, slobodno bi se moglo reći da bi nadležni trebalo da se zapitaju zašto iz zemlje odlaze visokoobrazovani kadrovi, a u Srbiju stižu oni s fakultetskim diplomama.
Kao i u drugim zemaljama, strani državljani koji imaju dozvolu za rad u Srbiji imaju isti status kao i zaposleni građani Srbije, odnosno, kako kažu u tom ministarstvu, položaj i prava stranih državljana izjednačeni su s položajem i pravima domaćih. Strani državljani se, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca, u Srbiji zapošljavaju pod uslovom da poseduju dozvolu za rad, koja se izdaje za vreme trajanja odobrenog boravka, kao i odobrenje za privremeni boravak, bez obzira na njegovo trajanje ili stalno nastanjenje.
Takođe, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja napominju da su uslovi za boravak i kretanje stranaca regulisani Zakonom o strancima čija primena je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
D. Mlađenović