Minus na tekućem nije papren kao nekada, ali udara po džepu

Kada se slavi, onda su u opticaju kreditne kartice, dozvoljeni minusi pa i krediti, makar oni za refinansiranje, gde se, osim „prekomponovane” sume, dobija još malo para. Proteklih godina finansijski stručnjaci listom su upozoravali građane na to da se klone dozvoljenog minusa jer je reč o najskupljoj pozajmici kod nas. Danas se situacija prilično izmenila. Minus se na našem tržištu odnedavno može naći već po kamati od devet odsto na godišnjem nivou. Od 27 banaka, koliko ih posluje kod nas, čak 22 su pojeftinile minus. Pre četiri godine bilo je uobičajeno da se minus u proseku plaća više od 30 odsto. Danas je sve više banka koje su stopu spustile na 20 do 30 odsto.

Koliko to znači onima koji su često prinuđeni na to da tu pozajmicu iz meseca u mesec koriste maksimalno, najbolje govori kad se uporede kamate za skuplji i jeftiniji minus kod nas. Klijenti koji su konstantno u minusu na sumu od 50.000 dinara banci će, uz stopu od 36 odsto, platiti 18.000 dinara. Oni pak koji su u banci koja ima stopi tek na devetki, platiti 4.500 dinara. Drugim rečima, oni koji su izabrali nižu kamatu, mogu se po istoj ceni zadužiti još i naredne tri godine.

Hoće li na našem tržištu kamate na prekoračenja po tekućem računu nastaviti da padaju u narednom periodu?

– Smatram da će doći do pada stopa, ali će kamate koje se plaćaju na pozajmice po računu uvek biti veće nego one koje klijenti banke treba da izdvoje za redovan keš kredit – kaže međunarodni konsultant dr Aleksandara Vasiljević. – To se događa jer minus nije kredit već novac koji banka klijentu stvalja na raspolaganje u trenutku dok čeka priliv novca na račun.

Kod nas se sada kamate na dinarske kredite kreću od osam do deset odsto. To govori o tome da su se, bar kod pojedinih banka, kamate na pomenute dve pozajmice i te kako približile.

Pomoć i državi

Građanima pozajmica po tekućem računu i te kako dobro dođe. Sem njih, i preduzetnici ih rado koriste. Poznato je da se obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost moraju izmiriti do 15. u mesecu. Ko to ne učini, plaća zateznu kamatu, koja kod nas sada iznosi 13,4 odsto na godišnjem nivou. U odnosu na kamate na minuse kod većine banaka, izgleda da je povoljnije kasniti nego ići u minus.

Ta računica može se posmatrati i iz drugog ugla. Klijent koji prečesto i predugo kasni platiće kaznu. Ukoliko je minus jeftiniji, onda će poresku obavezu platiti na vreme. Tako bi od pada kamata na te pozajmice i država posredno mogla imati koristi.

Inače, pre nego što se odluče za banku koja nudi povoljniji minus, klijenti treba da pogledaju uz koji paket-račun je niža stopa vezana. On može biti skuplji od običnog računa. Kod nas se trošak za mesečno održavanje računa kreće od 120 dinara do 500. Banke neretko povoljne pozajmice uslovljavaju i određenom sumom plate – bar 50.000 dinara – i, naravno, stalnim zaposlenjem.

U Srbiji kod banaka je otvoren 7.549.891 račun, a koristi ga 5.051.002 klijenta, po podacima Udruženja banka Srbije za septembar.

D. Vujošević