Минус на текућем није папрен као некада, али удара по џепу

Када се слави, онда су у оптицају кредитне картице, дозвољени минуси па и кредити, макар они за рефинансирање, где се, осим „прекомпоноване” суме, добија још мало пара. Протеклих година финансијски стручњаци листом су упозоравали грађане на то да се клоне дозвољеног минуса јер је реч о најскупљој позајмици код нас. Данас се ситуација прилично изменила. Минус се на нашем тржишту однедавно може наћи већ по камати од девет одсто на годишњем нивоу. Од 27 банака, колико их послује код нас, чак 22 су појефтиниле минус. Пре четири године било је уобичајено да се минус у просеку плаћа више од 30 одсто. Данас је све више банка које су стопу спустиле на 20 до 30 одсто.

Колико то значи онима који су често принуђени на то да ту позајмицу из месеца у месец користе максимално, најбоље говори кад се упореде камате за скупљи и јефтинији минус код нас. Клијенти који су константно у минусу на суму од 50.000 динара банци ће, уз стопу од 36 одсто, платити 18.000 динара. Они пак који су у банци која има стопи тек на деветки, платити 4.500 динара. Другим речима, они који су изабрали нижу камату, могу се по истој цени задужити још и наредне три године.

Хоће ли на нашем тржишту камате на прекорачења по текућем рачуну наставити да падају у наредном периоду?

– Сматрам да ће доћи до пада стопа, али ће камате које се плаћају на позајмице по рачуну увек бити веће него оне које клијенти банке треба да издвоје за редован кеш кредит – каже међународни консултант др Александара Васиљевић. – То се догађа јер минус није кредит већ новац који банка клијенту стваља на располагање у тренутку док чека прилив новца на рачун.

Код нас се сада камате на динарске кредите крећу од осам до десет одсто. То говори о томе да су се, бар код појединих банка, камате на поменуте две позајмице и те како приближиле.

Помоћ и држави

Грађанима позајмица по текућем рачуну и те како добро дође. Сем њих, и предузетници их радо користе. Познато је да се обавезе по основу пореза на додату вредност морају измирити до 15. у месецу. Ко то не учини, плаћа затезну камату, која код нас сада износи 13,4 одсто на годишњем нивоу. У односу на камате на минусе код већине банака, изгледа да је повољније каснити него ићи у минус.

Та рачуница може се посматрати и из другог угла. Клијент који пречесто и предуго касни платиће казну. Уколико је минус јефтинији, онда ће пореску обавезу платити на време. Тако би од пада камата на те позајмице и држава посредно могла имати користи.

Иначе, пре него што се одлуче за банку која нуди повољнији минус, клијенти треба да погледају уз који пакет-рачун је нижа стопа везана. Он може бити скупљи од обичног рачуна. Код нас се трошак за месечно одржавање рачуна креће од 120 динара до 500. Банке неретко повољне позајмице условљавају и одређеном сумом плате – бар 50.000 динара – и, наравно, сталним запослењем.

У Србији код банака је отворен 7.549.891 рачун, а користи га 5.051.002 клијента, по подацима Удружења банка Србије за септембар.

Д. Вујошевић