Minimalac nek poraste, porez na plate nek padne

a odluka će biti doneta 15. septembra pošto je to rok za utvrđivanje minimalca. Ipak, da bi stekla uvid u stavove poslodavaca o tome, Unija poslodavaca Srbije je na svom sajtu sprovela anketu o povećanju minimalne cene rade. Na osnovu sada dobijenih rezultata – jer anketa je i dalje otvorena – proizlazi da poslodavci okupljeni u toj organizaciji nisu protiv veće minimalne zarade. Takođe, uvereni su u to da bi njeno povećanje smanjilo rad u sivoj zoni, ali ističu da je neophodno da se smanji poresko opterećenje.

Računica poslodavaca pokazuje da porez i doprinos na minimalnu zaradu od 21.056 dinara iznosi 12.407 dinara, što znači da u ovom trenutku za isplatu minimalne zarade mora da se izdvoji 33.463 dinara. Podela na doprinose koje plaća poslodavac i one koje plaćaju zaposleni po mnogo čemu je, tvrde poslodavci, knjigovostvene prirode, a u stvarnom životu je fiktivna jer u praksi radnik prima neto platu, a socijalne doprinose i porez na zaradu državi uplaćuje poslodavac. Zbog toga, smatraju poslodavci, smanjenje poreskog opterećenja rada, potogovo kada su u pitanju najniže zarade, znatno bi doprinelo povećanju konkurentnosti srpske privrede i njenih proizvoda, povećanju pravilačnosti Srbije za strane investitore, manjoj nezaposlenosti, a pre svega, suzbijanju sive ekonomije.

Ukoliko se smanji poresko opterećenje rada, smanjiće se, tvrde poslodavci, i visina obaveza koju oni svakog meseca moraju da idzvoje, a država će postati privlačinija za domaće i strane investicije, stvarajući uslove za ekonomski rast i zapošljavanje. Korist od manjeg oporezivanja rada na kraju imaju svi – i privrednici i radnici. U evropskim zemljama zabeležen je pad u poreskom opterećenju rada tokom proteklih dvadeset godina, i to u cilju održanja ili povećanja konkurentnosti radne snage.

Poslodavci kao predlog nude i uvođenje progresivnog sistema oporezivanja rada jer bi, kako ističu, na taj način moglo znatno da se smanji poresko opterećenje najnižih zarada bez smanjivanja ukupnih poreskih prihoda. Takođe, to bi znatno povećalo konkurentnost radno intenzivnih privrednih grana u Srbiji, u kojima i postoji najžešća međunarodna konkurencija, i stvorili bi se uslovi za oživljavanje privredne proizvodnje, kao i povećanje prirednog rasta i zaposlenosti.

Poslodavaci se zalažu i za to da se razmotri i mogućnost uređenja minimalne cene rada na nivou grane, kao u Nemačkoj, jer tvrde da uslovi poslovanja nisu u svakog privrednoj grani isti. To je posebno karakteristično za građevinarstvo ili poljoprivredu jer u tim granama veliki broj preduzeća isplaćuje minimalac u zimskim mesecima kada posla nema.

Opšti zaključak poslodavaca, koji sa sindikatima razgovaraju o povećanju minimalca, jeste da se jedino uz smanjenje poreskog opterećenja zarada može uvesti red u parafiskalnim nametima, a to vodi i većoj minimalnoj zaradi. Mora se, ukazuju poslodavci, uvesti i predvidivost finansijskih i nefinansijskih davanja, a ne da se preko noći privredi uvode novi milionski nameti. Pravna i finansijska nepredvidivost destimuliše investitore da krenu u obziljne projekte, a preduzeća ne mogu dugoročno da planiraju svoje poslovanje.

Dakle, sve je na državi. Prostala dva socijalna partnera u socijalnom dijalogu – sindikati i poslodavci jesu za povećanje minimalca. Sindikat to traži jer od sadašnjeg minimalca, koji se dve godine nije menjao, radnici ne mogu da žive, a poslodavci svoj blagoslov uslovljavaju manjim državnim nametima. Država bi, zarad povećanja minimalca, morala da se odrekne dela državnih nameta, a da li je ona, koja je i sama poslodavac za gotovo 600.000 zaposlenih u javnom sektoru, spremna to da učini, znaće se veoma brzo.

LJ. Malešević

U visini minimalne potrošačke korpe

Jedan od poslodavaca učesnika u anketi Unije poslodavaca Srbije ističe da minimalnu cenu radu rada treba povećati na cenu prosečne potrošačke korpe. Naravno, uz uslov da se sva davanja za fondove, doprinose, poreze i ostalo što ubira država umanje za razliku između sadašnje i buduće nove cene rada.