Manji otkupljivači pšenice izdašniji od velikih igrača

cenu od 17 dinara za kilogram hlebnog zrna, zajedno s PDV-om. Po toj ceni preuzetu pšenicu proizvođačima trenutno plaćaju AD „Žitopromet–Mlin” iz Sente, „Delta agrar”, „Viktorija grupa”, ali u odnosu na najveće igrače na srpskom tržištu, nešto su izdašniji manji otkupljivači, koji nastoje da tako pridobiju proizvođače i željene količine zrna iz žetve koja je praktično okončana.

Tako firma „Gebi” iz Čantavira za kilogram pšenice zajedno s PDV-om plaća 17,20, a „Farm-komerc” iz istog mesta na severu Bačke zrno preuzima za 17,50 dinara. Otkup po najvišoj ceni u Čantaviru, kako ukazuju iz Ž „Napredak” u Gornjem Bregu, uključuje i prevoz pšenice o trošku proizvođača, tako da je na paorima da se preračunaju da li je ta izdašnost u ceni isplativa.

U senćanskom „Žitopromet–Mlinu”, po rečima predsednika kompanije Predraga Đurovića, napunili su silose po očekivanjima jer su na dva mesta u Senti i silosu u Novom Kneževcu uskladištili 65.000 tona, a računaju na još oko 15.000 tona zrna zbrinutog u smeštajnim kapacitetima zadruga i kooperanata, tako da na raspolaganju ima 80.000 tona.

– Sredinom prošle nedelje smo utvrdili otkupnu cenu od 17 dinara, zajedno s PDV-om, ali smo opredeljenja da ćemo je korigovati ukoliko neko od velikih domaćih otkupljača iziđe eventualno s višom cenom i izjednačiti se s njom, i u tom pogledu niko od proizvođača neće biti oštećen – kategoričan je Đurović.

On dodaje da „Žitopromet–Mlin” za organizatore proizvodnje isplaćuje 1,10 dinar po kilogramu predate pšenice, plus PDV, a da u toj kalkulaciju kompaniju kilogram hlebnog zrna košta 16,84 dinara, a na tu cenu plaćaju i troškove prevoza od pola dinara po kilogramu. Sa svim tim troškovima senćansku kompaniju kilogram pšenice košta 17,35 dinara.

Direktor Ž „Napredak” iz Gornjeg Brega Jožef Šandor kaže za naš list da su se ta zadruga i Ž „Senta” iz Sente i „Utrine” iz istoimenog mesta ađanske opštine, dogovorile i svim proizvođačima koji su im isporučili pšenicu za isplatu obračunale cenu od 17,20 dinara, s PDV-om. To je učinjeno zbog toga što je „Gebi” na tom terenu značajniji otkupljivač pa tako proizvođači koji sarađuju s tim zadrugama neće biti oštećeni u slučaju da su pšenicu ugovarali i isporučili „Žitopromet–Mlinu”. Direktor Šandor napominje da su cenu za ujednačenu isplatu „ispeglali” na račun marže koju dobijaju kao organizatori proizvodnje.

Inače, žetva pšenice u Vojvodini je pri kraju. Kvalitet je, kažu stručnjaci, uglavnom dobar, i s te strane nema razloga za brigu. Procenjuje se da će ukupan rod u Srbiji biti od 2,3 do 2,5 miliona tona, što će pokriti domaće potrebe i izvoznih milion tona. I ove godine, međutim, ostaje nepoznanica koliko je pšenice zasejano, a izostaje i razvrstavanje po kvalitetu hlebnog zrna.

M. Mitrović

Jeftino žito ne paše ni mlinarima

Prinosi su mnogo bolji nego ranijih godina, a kako kažu u žitomlinskim kompanijama, za njih, kao mlinare, važno je to što je kvalitet zrna – hektolitarska masa i sadržaj proteina – na veoma visokom nivou pa se od takvog zrna može napraviti i dobro brašno. Niska cena pšenice ne odgovara ni mlinarima jer će isto tako niska biti cena brašna, s kojom se ne mogu pokriti troškovi proizvodnje.