Mali: Dogodine dospeva oko 4,6 milijardi evra duga

"Naredne godine dospeva oko 4,6 milijardi evra direktnih obaveza, od čega je 67 procenata unutrašnji dug, 10 procenata su obaveze prema Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci i drugim međunarodnim finasijskim institucijama, a 16 procenata su bilateralni ugovori", rekao je Mali u intervjuu za današnju "Politiku".



Naglasio je da je Ministarstvo finansija blagovremeno planiralo načine obezbeđivanja sredstava za otplatu ovih obaveza, tako da su već sredinom godine počeli pregovore sa različitim institucijama, kako bi se obezbedila dovoljna podrška, a planira se da deo duga bude otplaćen i emisijom obveznica na domaćemo tržišzu.



"Srbija nema visoke stope kamata na dug. Očekujem da će učešće kamata u BDP-u nekoliko narednih godina ostati oko dva odsto, što je dobra pozicija da izbegnemo izazove. Na kraju 2022. iznosiće oko 1,6 odsto, a 2015. je bilo čak 2,9 odsto BDP-a", istakao je Mali.



Mali je dodao kako je dogovor sa MMF-om o stend baj aranžmanu izuzetno važan za Srbiju, o čemu govori činjenica da su već po objavljivanju vesti o kraju pregovora obveznice kojima se trguje na međunarodnom tržištu zabeležile pad stope prinosa za jedna procentni poen.



"Sredstva od MMF-a ćemo povlačiti po potrebi, za vraćanje starih dugova i kako bismno održali finansijsku stabilnost", objasnio je Mali.



Dodao je kako je podrška MMF-a obezbeđena i da bi se osiguralo snabdevanje građana dovoljnom količinom energenata, odnosno da bi bilo dovoljno struje i grejanja.



Ministar finansija je naveo da je tokom pregovora o novom aranžmanu sa MMF-om bilo govora i o strukturnim promenama u javnim preduzećima iz energetskog sektora i naglasio da će se one sprovoditi u sklopu ukupnih reformi u Srbiji.



Mali je naglasio da su gubici ovih preduzeća nastali zbog niske cene struje i gasa prema stanovništvu i privredi i podsetio da je cena struje na evropskom tržištu skočila deset puta, dok je Srbija imala samo jedno malo poskupljenje električne energije.



On je odrično odgovorio na pitanje da li će, po uzoru na neke evropske i susedne zemlje, Srbija uvesti porez na ekstraprofit.



"Srbija u ovom trenutku ne razmlišlja o uvođenju poreza na ekstraprofit. Potpuno smo stabilni, imamo dovoljno novca u budžetu i ne želimo da izazivamo nikakve šokove niti negativne reakcije sa takvim odlukama. Borimo se za predvidivo privredno okruženje", rekao je Mali.



On je naveo kako je u toku provera 13.000 građana kod kojih se pojavila razlika u prijavljenim prihodima i uvećanju imovine veća od 150.000 evra.



"Njihovi prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju navedenom uvećanju vrednosti imovine i to budi sumnju. To će istražiti Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza Poreske uprave", rekao je ministar Mali.