Мали: Догодине доспева око 4,6 милијарди евра дуга

"Наредне године доспева око 4,6 милијарди евра директних обавеза, од чега је 67 процената унутрашњи дуг, 10 процената су обавезе према Светској банци, Европској инвестиционој банци и другим међународним финасијским институцијама, а 16 процената су билатерални уговори", рекао је Мали у интервјуу за данашњу "Политику".



Нагласио је да је Министарство финансија благовремено планирало начине обезбеђивања средстава за отплату ових обавеза, тако да су већ средином године почели преговоре са различитим институцијама, како би се обезбедила довољна подршка, а планира се да део дуга буде отплаћен и емисијом обвезница на домаћемо тржишзу.



"Србија нема високе стопе камата на дуг. Очекујем да ће учешће камата у БДП-у неколико наредних година остати око два одсто, што је добра позиција да избегнемо изазове. На крају 2022. износиће око 1,6 одсто, а 2015. је било чак 2,9 одсто БДП-а", истакао је Мали.



Мали је додао како је договор са ММФ-ом о стенд бај аранжману изузетно важан за Србију, о чему говори чињеница да су већ по објављивању вести о крају преговора обвезнице којима се тргује на међународном тржишту забележиле пад стопе приноса за једна процентни поен.



"Средства од ММФ-а ћемо повлачити по потреби, за враћање старих дугова и како бисмно одржали финансијску стабилност", објаснио је Мали.



Додао је како је подршка ММФ-а обезбеђена и да би се осигурало снабдевање грађана довољном количином енергената, односно да би било довољно струје и грејања.



Министар финансија је навео да је током преговора о новом аранжману са ММФ-ом било говора и о структурним променама у јавним предузећима из енергетског сектора и нагласио да ће се оне спроводити у склопу укупних реформи у Србији.



Мали је нагласио да су губици ових предузећа настали због ниске цене струје и гаса према становништву и привреди и подсетио да је цена струје на европском тржишту скочила десет пута, док је Србија имала само једно мало поскупљење електричне енергије.



Он је одрично одговорио на питање да ли ће, по узору на неке европске и суседне земље, Србија увести порез на екстрапрофит.



"Србија у овом тренутку не размлишља о увођењу пореза на екстрапрофит. Потпуно смо стабилни, имамо довољно новца у буџету и не желимо да изазивамо никакве шокове нити негативне реакције са таквим одлукама. Боримо се за предвидиво привредно окружење", рекао је Мали.



Он је навео како је у току провера 13.000 грађана код којих се појавила разлика у пријављеним приходима и увећању имовине већа од 150.000 евра.



"Њихови пријављени приходи ни приближно не одговарају наведеном увећању вредности имовине и то буди сумњу. То ће истражити Сектор за утврђивање порекла имовине и посебног пореза Пореске управе", рекао је министар Мали.