Loše obrazovanje privreda platila 3,5 milijarde evra

Zbog toga je, ističe predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, neophodno za razvoj privrede uvesti dualno obrazovanje kroz izmenu određene zakonske regulative, poput Zakona o radu i Zakona o srednjem stručnom obrazovanju, da bi odmah po formiranju nove vlade započela reforma u toj oblasti.

– Do sad učenici na praksi uglavnom nisu smeli ni da dodirnu mašinu, niti su smeli nešto da rade, već su tu uglavnom bili da bi nekom skuvali kafu ili doneli burek – rekao je Čadež na konferenciji „Obrazovanje po meri privrede – dualno obrazovanje”, održanoj  u Beogradu. – Treba da se ugledamo na nemačku privredu i njihov sistem dualnog obrazovanja. Cilj PKS-a je da bude prisutan u svim kompanijama da bi mogao videti koji su profili neophodni srpskoj privredi i na tome se već uveliko radi jer je jasno da je dualno obrazovanje ulaganje u budućnost.

Mladi, dodaje on, kada završe školovanje trebalo bi da mogu da se zaposle i u preduzeću primene ono što su naučili. Sada oko 75 odsto učenika upisuje srednju stručnu spremu, 23 odsto gimnazije i dva odsto umetničke škole. Učenička praksa se trenutno sprovodi u oko 1.300 privrednih subjekata, među kojima ima zanatskih radionica, ali i velikih javnih preduzeća. Međutim, ističe Čadež, sada ta saradnja nije sistemska i zasniva se uglavnom na pojedinačnim inicijativama. Zbog toga nisu definisana prava i obaveze u tom procesu.

Po mišljenju ambasadora EU u Srbiji Majkla Davenporta, stručnjaci treba da daju odgovor na pitanje u kojem pravcu treba da se menja obrazovni sistem u Srbiji, dodajući da naša država treba da iskoristi iskustva drugih zemalja u razvoju obrazovanja, pre svega iskustva Nemačke.

– Nema uspešne privrede bez dobro obučene radne snage – istakao je Davenport. – Evropska unija je u obrazovanje u Srbiji do sada uložila 75 miliona evvra, od čega 25 miliona u srednje stručno obrazovanje.

LJ. Malešević

Nemačko iskustvo

O iskustvima Nemačke u dualnom obrazovanju govorio je nemački ekspert za tu vrstu obrazovanja Peter Krize, ističući da učenici u toj državi dobiju od 250 do 950 evra mesečnu naknadu za rad u okviru programa dualnog obrazovanja, kao i da čak imaju i pravo na odmor.

– Kada polože teorijski i praktični ispit, učenici mogu odmah da se zaposle, odnosno da rade kao predradnici, majstori, a čak i da dobiju zvanje inženjera. Takvo školovanje traje između dve i po i tri godine – objasnio je Krize, dodajući da u Nemačkoj svako može završiti obuku u dualnom obrazovanju, bez obzira na godine, pol, uzrast.