Kružna ekonomija moguća uz mnogo veću reciklažu

Centar za pripremu sekundarnih sirovina s pogonom za automatsko sortiranje pušten je letos u probni rad, a budući da je postrojenje izgrađeno u skladu s najnovijim evropskim standardima, nema širenja neugodnih mirisa, prašine, kao ni izlivanja otpadnih voda. Inače, tu sortirnicu projektovali su inženjeri i stručnjaci iz “Snage” i “Wcycle” instituta Maribora, a nemački “Štadler” bio je dobavljač opreme.

Iz mešovitog komunalnog otpada izdvajaju se korisni materijali, koji se recikliraju i koriste kao sekundarne sirovine, što je i osnovni princip kružne ekonomije, a kako je sortirnica automatizovana ljudi su tu da kontrolišu i upravljaju pojedinim tehnološkim fazama.

- Maribor je najbolji primer kako se u praksi na nivou grada primenjuje cirkularna, odnosno kružna ekonomija, a automatsko sortiranje mešovitog komunalnog otpada u Centru za pripremu sekundarnih sirovina omogući će da se više od polovine tretiranog otpada dodatno koristi u procesu reciklaže - objasnio nam je Saša Lekić, direktor kompanije “Ekološki krug” koja ima potpisan ugovor o saradnji i podršci s preduzećem “Snaga”.

- Osnovna ideja kružne ekonomije je da se, pre svega, pravi što manje otpada, te da se on po kućama separiše, zatim reciklira i ponovo vrati nazad u proizvodnju, kao i da se smanji broj deponija. Krajnji cilj je “zero waste”, tj. da na kraju uopšte nema nikakvog otpada.

Prema rečima našeg sagovornika, građani Maribora otpad u svojim kućama razvrstavaju u tri kante, odnosno kese, u crnu odlažu mešoviti komunalni otpad, smeđa je za biloški i zelena za staklenu ambalažu. Svojevremeno su otpad razdvajali u pet, šest kanti, međutim, sada je to svedeno na tri, pa su samim tim za skoro 50 odsto smanjeni troškovi goriva i amortizacije kamiona-smećara prilikom sakupljanja. Nameštaj, belu tehniku, akumulatore, gume, papir, karton, najlon, kao i kabasti otpad građani odnose besplatno u transfer stanice ili ekološka dvorišta kojih ima nekoliko na teritoriji grada, i tu se sakuplja ukupno 20 bezopasnih i 14 opasnih frakcija.

- Maribor je grad koji s okolnih 11 opština ima oko 150 do 160 hiljada stanovnika - napomenuo je Lekić. - Tu se godišnje generiše oko 60.000 tona otpada, od toga oko 35.000 mešovitog komunalnog, oko 5.000 tona bio-otpada, isto toliko papira, kartona i ambalažnog otpada i oko 10.000 tona raznog kabastog otpada. Otpimizacija logistike, uz ponovnu upotrebu sirovina i smanjenje korišćenja fosilnih goriva i emisije štetnih gasova, je jedna od ključnih stvari kružne ekonomije.

Kako nam je direktor kompanije “Ekološki krug” objasnio, sortirnica je automatizovana i ima 2,5 kilometra pokretnih traka, s velikim brojem senzora, magneta, ventilatora..., koji razvrstavaju oko 250 frakcija iz mešovitog komunalog otpada. 

Saša Lekić podseća da novi EU paket zakona o kružnoj ekonomiji uvodi strožija pravila za obračun stepena reciklaže, što će pomoći boljem praćenju stvarnog napretka u skladu sa principima kružne ekonomije.

- Predviđeno je da do 2030. godine sva proizvedena plastika bude 100 odsto reciklibilna - objasnio je Lekić - Pored obaveze odvojenog sakupljanja, koje već sada postoji za papir i karton, staklo, metale i plastiku, nove odredbe uključuju i biološki otpad i podstiču što viši stepen kvaliteta sekundarnih sirovina i njihovu primenu. Obaveza je da se uspostavi sistem odvojenog sakupljanja opasnih frakcija iz komunalnog otpada do 2022. godine, biološkog otpada do 2023., a tekstila do 2025. godine.

- Sortirnica ili Centar za pripremu sekundarnih sirovina je u prvoj fazi projektovan za rad u jednoj smeni, kao i da obezbedi 50 odsto sirovina za ponovnu upotrebu - rekao je Saša Lekić i objasnio da će sve frakcije iz sortirnice, koje se mogu reciklirati, ponovo biti upotrebljene. - U drugoj fazi preostalih 50 odsto, obezbedilo bi da se u konačnom zbiru više od 77 odsto mešovitog komunalnog otpada reciklira, oko 14 odsto odloži na deponiju (teška frakcija) i oko 9 odsto odlazilo bi u spalionicu (laka frakcija).

Naš sagovornik napomenuo je da bi prva faza trebalo da omogući smanjivanje troškova sakupljanja, odvoženja i sortiranja komunalnog otpada za 30 do 40 odsto, dok se u drugoj fazi očekuje da troškovi budu manji za još dodatnih 30 odsto. Inače, Maribor je zatvorio dve deponije i iz njih danas dobijaju bio-gas od koga prave struju.

Osim Centra za pripremu sekundarnih sirovina i zatvaranja deponija, još jedan važan korak na putu kružne ekonomije u Mariboru je i pilot projekat “Urbanih vrtova” (“Urban Soil 4 Food”), u kojem je “Snaga” jedan od najvećih partnera. Predviđeno je da se biološki otpad koristi za kompostiranje i da se na taj način praktično vraća u javne parkove, zelene površine, ali i bašte u kojima se uzgaja povrće. Kako nam je Saša Lekić objasnio, za taj projekat, koji je prošle godine proglašen za jedan od najboljih u ekološkom smislu, Maribor je od Evropske unije dobio oko 3 miliona evra bespovratnih sredstava. On napominje da od Maribora, odnosno komunalnog preduzeća “Snaga” sirovine između ostalih, kupuju i firme iz Srbije. 

- Ideja “Snage”, i zato s njima i sarađujemo, je da nam prenesu svoja znanja i iskustva na putu ka Evropskoj uniji - objasnio nam je direktor “Ekološkog kruga” Saša Lekić i dodao da su nam Slovenci svakako bliži i s njima se bolje razumemo nego, na primer, sa Šveđanima, jer smo ipak nekad živeli u istoj državi. - Oni su prošli sve te neke faze i pristupne fondove Evropske unije i otišli su daleko, a raspoloženi su da nam prenesu svoje znanje i iskustvo, da i mi ne bi pravili iste greške kao i oni nekad. I Slovenci su nekad pravili deponije, ali ih sada zatvaraju. Dok postoje aktivne deponije nema zatvaranja poglavlja 27. Odlaganje otpada na deponije ili spaljivanje možda jeste isplativije kratkoročno, ali ne i na duge staze...

Jovana Vukašinović