Kotrljanje ravnicom: Dragocene kapi sa dna Panonskog mora

agronomiju diplomirao 1966. godine, priseća se da dok je odrastao u rodnom Kumanu magaradi je bilo gotovo u svakoj kući, a da tada kod dece nije bilo ni bronhitisa, jer su pila mleko magarica. Zbog toga što boljeg leka za bronhitis od mleka magarice nema, Marinkov smatra da je uzgoj magarica na banatskim pašnjacima neiskorišćeni potencijal, ne po „paprenoj“ ceni od 40 ili 50 evra za litar, nego po deset puta nižoj ceni!

- Odgovorno tvrdim, kao agronom i proizvođač, jer sam zbog mojih unučadi kupio magaricu, pa fala bogu njih sedmoro više namaju potrebe za inhalatorima, niti imaju problema sa bronhitisom, da se na mini farmama mleko magarica može proizvesti jeftinije i da bude pristupačno širem krugu potrošača. Nisam sebičan čovek, a naš Banat je areal dokazan za gajenje magarica, pa svoje iskustvo zainteresovanim hoću da prenesem. Na hiljade hektara je neiskorišćenih ledina, utrina i pašnjka u Banatu, koje niko ne koristi i zakorovljeni su, a magarac je taj koji čisti korov, tako da je korist dvostruka – ukazuje Marinkov.

Magarci neće da pasu detelinu i plemenite travke, nego više vole korov, dok idu za ovcama, što je pre bilo sasvim uobičajeno. Naš sagovornik konstatuje da magarci nisu u upotrebi kao nekad, kada su se koristili kao tovarne životinje, ali ga treba vratiti za proizvodnju mleka, čija lekovita svojstva su poznata, tako da se koristi za jačanje imuniteta, lečenju bronhitisa i astme, a pogotovo se preporučuje deci i starima.

- Stojim iza toga, da bi svaki mlad čovek mogao da započne biznis sa gajenjem magarica – kategoričan je Marinkov. - Nije mu potrebna ni struja, ne treba mu ni put za prevoz mleka i ostalo, nego mleko može na kanisteru na kormanu od bicikla da se preveze do odredišta i garantujem, da mleko magarice može bar deset puta jeftinije, od cene koja se sada pominje. Moglo bi glat da se ponudi, a verujem i da nađe mušterije i znatno širu primenu ako bi litar stajao pet evra.

Marinkov pojašnjava da se magarica muze tri do četiri puta dnevno, tako da daje dve litre mleka.

- Magaricu prakitčno možeš da muzeš koliko hoćeš, jer kada nemaš plasman tu je pule da sisa. Magarica mora da se muze češće, na četiri sata, jer kapacitet vimena je mali, da ne bi došlo do zapaljenje vimena. Toliko mleka dobija se kada je samo na ispaši, bez trunke kukuruza i zrnaste hrane. E, sad, da li to neko hoće da shvati ili neće da shvati, to je druga stvar. U Banatu, a i šire na području Vojvodine i Srbije ima jako malo magaraca. U Kumanu, gde ih je nekada bilo na stotine u skoro svakom domaćinstvu, sada ih je svega nekoliko. Doduše, ovaca i druge stoke na ispaši tada je bilo mnogo više.

Biznis od mleka magarica mogao bi da bude ostvarljiv, u prvom redu čobanima koji se još nalaze na pašnjacima sa stadima ovaca, kao dopunski posao i zanimacija, a takođe i zarada, uverava Marinkov. 

- U svemu važno bi bilo da se neko angažuje da otvori otkup mleka magarica, ali ne po ceni od 50 evra po litri, pošto za to nema šanse da se obezbedi dalji plasman veće količine mleka. Odgovorno tvrdim i stojim iza toga, da od muže deset magarica čovek bi mogao lepo da živi i sa cenom mleka od pet evra! Ako na farmi i ispaši držiš deset magarica, koje nije teško musti, računica je prosta. Jer, ja mužu obavim za tri-četiri minuta, a svima koji su zainteresovani ću nesebično da objasnim kako se to radi. Najsrećniji bi bio ako bi se kod nas u Banatu omasovio uzgoj magarica i razvila proizvodnja njihovog mleka – kaže Marinkov.

Celo radni veka on je proveo u proizvodnji, a bavio se sa mlekom, još od početka radne karijere na Poljoprivrednom dobru „Sokolac“, kada je ustajao u ponoć i postizao do početka radnog vremena da pomuze celo stado ovaca.

- Muža je trajala tri sata i 20 minuta, bilo je tu oko 200 litara mleka. Pre četiri decenije sve je to bilo moguće postići ručno, a danas se ovce ne muzu i pored svih modernih muzilica, svi se uglavnom orijentišu na proizvodnju i plasman jagnjadi, mlečno ovčarstvo je totalno zapostavljeno, pa me i ne čudi što se niko ne bavi mlekom magarica koje ima veoma blagotvorna i lekovita svojstva, ne samo za bronhitis – napominje Marinkov.

- Računica je jednostavna – precizira Marinkov. - Dnevno se od deset magarica muze dvadeset litara mleka, po ceni od pet evra za litar, što bi dalo prihod od stotinu evra. Isplatilo bi se da mleko bude i jaftinije. Mladom čoveku za držanje magarica dovoljno je da udari četiri stuba i postavi krov, samo da magarice ne kisnu, jer im ne treba ništa drugo, ne iziskuju poseban konfor.

Pitamo iskusnog agronoma, koji i pored toga što obitava u Novom Bečeju, nije zapustio salaš nadomak Kumana, ima li među mladih Banaćanima onih koji bi ušli u takav poduhvat?

- Što da ne, koga interesuje neka dođe kod mene, sve ću mu nesebično objasniti i razjasniti. Magaricu sam kupio za 250 evra – priča Veljko. - Znači, da bi ulaganje za farmu od deset magarica bilo oko 2.500 evra, neuporedivo u odnosu na druga ulaganja u poljoprivredi. Treba ulagati u podizanje modernih voćnjaka sa protivgradnim mrežama, u moderne stočarske farme raznih fela i drugu proizvodnju u agraru, ali jedno malo zrnce u modernom agraru, mogle bi biti i farme magarica. Mleko magarice doživljavam kao dragocene kapi na tlu nizije, na dnu presahlog Panonskog mora. Njime bi se bez ikakve hemije deca lečila od bronhitisa.

Mleka, ako nekome zatreba, pošto ga ima više nego dovoljno za potrebe u familiji, kada nekom zatreba Veljko daje yabe:

- Čak su se javljali i neki apotekari koji su svašta probali, pa se uverili da pomaže mleko magarice. Vidim ja i po sebi, da nemam problema sa kašljucanjem, kada zaškripi popijem decilitar ili dva, pa se odmah bolje osećam, ne samo za disajne organe, nego dobro je i za zglobove.

Milorad Mitrović

Najskuplji sir na svetu

Da mleko magarice može biti profitabilno potvrđeno je u Specijalnom rezervatu prirode Bara Zasavica kod Sremske Mitrovice, gde egzistira farma od 140 magarica. Kako su izmuzene količine mleka skromne, one se zamrzavaju i čuvaju do transporta u mlekaru u Kukujevcima, gde se po recepturama tehnologa Stevana Marinkovića iz beogradske firme “Beo-capra”, s kojom rezervat ima ugovor, pravi najskuplji sir na svetu. Litar mleka sa farme iz Zasavice staje 40 evra, a za kilogram sira potrebno je 25 litara mleka magarice, pa otuda i cena od 1.000 evra za kilogram. Godišnje se  proeizvede oko 50 kilograma sira, a sve se proda turistima i našeim najelitnijim restoranima.