Kotrljanje ravnicom: Ako rodi, idemo na more!

U poljoprivrednom gazdinstvu je više gorčine nego slasti jer Jano obrađuje oko 60 jutara oranice, od čega je samo 10 u vlasništvu, dok preostale površine uzima u zakup, a još na desetak jutara obavlja usluge svojom mehanizacijom.



- Sejemo ječam i tritikale zbog tova junadi i svinja, u setvenoj strukturi su još suncokret, soja i kukuruz, dok pšenicu sejemo tek toliko da imamo za za naše potrebe – saznajemo od domaćina. – Ove sezone najbolje smo prošli sa sojom na šest jutara, jer je na jednoj njivi rodilo 2,65 i na drugoj 2,9 tona po jutru. Nisam unapred ugovarao proizvodnju, nego je bila ulaganjima u sopstvenoj režiji, pa sam rod posle žetve isporučio u zem-zadrugu...



Svodeći ovogodišnji bilans Jano priča da je pod suncokretom bilo 11,5 jutara, a rodio je 2,15 tona po jutru. Iako je proizvodnju suncokreta ugovarao, sa otkupnom cenom ove uljarice je bilo problema, jer nekima su isplaćivali 36, a Jano se našao među onima koji su dobili svega 35 dinara po kilogramu. Kada se ima u vidu da je lane za kilogram naplatio 41 dinar, nije teško podvući crtu i izračunati, gde se pretočila paorska zarada.



- Kukuruz je solidno rodio na svih 23 jutra. Deo roda obranog u klipu je u kotarkama, a deo skinut u zrnu pokazao je prinos od sedam tona po jutru. Prvobitno sam planirao da ćemo sve smestiti u kotarke, međutim, zatrebalo je para za jesenje oranje tako da sam promenio plan. U početku je bilo povoljnije ubrati rod u zrenu odmah na njivi, jer je „Almeks“ otkupljivao po 16 dinara, što je bila vrlo dobra cena i dala je prihod od 110.000 po jutru, a sada je cena pala na 14, što je malo. Treba uvek biti na oprezu, pošto je povoljnija otkupna cena bila svega dva-tri dana i ko je uspeo tada da isporuči rod dobro je prošao. Ja nisam ni hteo da rod skidam u zrnu, ali zbog besparice se moralo tako uraditi na tri jutra – predočava Jano Zloh.



Jano ukazuje da od ratarenja na površinama koje obrađuje ne bi mogli da sastavljaju kraj s krajem, pa se njihovo gazdinstvo oslanja i na stočarstvo. Život je skup, a para malo. Skupi su  nafta, veštak, zaštitna sredsta i sve što je neophodno uložiti u ratarsku proizvodnju i ishranu stoke, a proizvodi paorskog truda jeftini. Treba izmirivati račune koji pristižu, pored toga podneti troškove školovanja dece. Ove jeseni Jano je zasejao dva jutra pšenice, pa supruzi Anjički obećao: „Ako rodi, idemo na more!“ Ove godine nisu nigde išli, jer nije toliko ostalo, pa je išao samo sin Dominik. Kažu, ukoliko ima para, vremena za predah uvek se nađe, mora se isplanirati i posao preraspodeli u porodici.



- U stočarstvu ima više obaveza i posla, ne zaradi se toliko koliko vredi naš trud, ali kada se proda par tovnih junadi ili nekoliko tovnih svinja, pare dobiješ na gomili pa drugačije možeš da ekonomišeš i rešavaš finansijske potrebe u domaćinstvu. Ako se sve izračuna, nema neke zarade, ali moramo da radimo, kada smo se za to opredelili – veli Jano Zloh.



Godišnje se iz staje isporuči šest bikova, pošto toliko ima mesta u staji, a utovi se i desetak svinja, nekada i više. Sve zavisi, od okolnosti, koliko krmača oprasi, a nekad i kupi prasad. Tovnu junad isporučuje Mesari „M-Kovač-M“ u Padinu sa kojom sarađuje već godinama i saradnja dobro funkcioniše. Baš sutradan, po našoj poseti, trebalo je isporučiti jednog bika.



- Otkupljivača ima koliko hoćeš, ponudi ti veću otkupnu cenu, a pare ne dobiješ nikad. Najvažnije je da se stekne poverenje i sve bude korektno i pošteno. Ovde znam da pare čekam mesec dana po isporuci, najsigurnije je. Postižemo otkupnu cenu žive vage 1,8 do1,9 evra po kilogramu žive vage. Za dobru robu je i cena bolja – kaže naš sagovornik.



Bikovi se tove godinu dana, dok se kod tova svinja dotle okrenu dva turnusa. Tovne svinje prodaje privatno stalnim mušterijama, koji hoće da napune zamrzivače i sprave prerađevine u domaćoj radinosti, a znaju da su tovljenici iz obora porodičnog gazdinstva Zloh kvalitetni, mesnati, sve se brzo proda. Trenutno se za kilogram žive vage dobija 160 dinara.



- Prihoda bude malo od ratarenja, malo od tovnih junadi i svinja, pa guramo nekako. Mislio sma da će biti bolje, ali iz ove kože se ne može. Ekonomska situacija je teška, ali nekako uspevamo da otplaćujemo plug i jednu mašinu. Bez kredita ne bi mogli postići, uzeli smo onoliko koliko možemo da vratimo, ne možemo ulaziti u velike dugove. Dok se deca ne iškoluju, moramo da stagniramo, pa se nadamo da će biti bolje. – smatra Zloh.



Janova supruga Anjička je 12 godina radila kao trgovac, pa napustila i sada je domaćica, prema potrebi ispomaže u namirivanju stoke, a dvoje dece im se školuje na strani, a oboje su se opredelili za poljoprivredne struke. Sin Dominik posle četiri godine u srednjoj školi u Futogu, studira na ratarsko-povrtarskom smeru na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a posle osmoljetke ćerka Elena je odabrala u srednjoj Poljoprivrednoj školi u Futogu školovanje za veterinarske tehničare.



- Nemamo ništa protiv što su oboje izabrali da se školuju za zanimanja u poljoprivredi. Doduše, Dominik je imao ambicije da studira medicinu, ali nije ušao na budžet. Biće dobro  da stekne i diplomu agronoma, samo da završi i stekne znanje. Naše gazdinstvo je skromno, trudimo se da imamo toliko da ih iškolujemo, a posle će biti nekako. U poljoprivredi i pored teškoća može se nekako snalaziti, mada je sve više mladih iz naše sredine koji ne žele da ostanu na imanjima, nego odlaze u inostranstvo– konstatuje Jano Zloh. 



Milorad Mitrović