Ko njivu osigura i bog ga čuva

Ruku na srce, mogli bi sami sebe da pomognu  i to relativno lako  samo ako bi se osigurali i kupili polisu osiguranja.

Međutim, uprkos činjenici da kod nas država ove polise subvencioniše sa 40 odsto, malo poljoprivrednika  korisiti ovu pogodnost. Podaci govore da je u Srbiji od 3,7 miliona obradivih površina osigurano između osam i 10 odsto, zavisno od godine. Osiguravajuće kuće rešenje vide u uvođenju obaveznog osiguranja , stručnjaci smatraju da bi podizanje svesti o polisi moglo da nam umanji štete i poboljša statistiku u ovoj oblasti. Poljoprivrendici se pak oslanjaju na državu koja im posle prirodnih katastrofa uvek pomogne. Koliko može...

Sve u svemu, ne zna se ko je uporniji. Da li vremenske neprileke koje neće da nas promaše ili naši ljudi koji neće da se osiguraju. I tako godinama.

Kada se štete dogode najteže je malim i srednjim gazdinstvima, ali onu su baš i najnemarniji. O tome kako se naši poljoprivrednici odnose prema osiguranju u svojoj branši stručnjak sa Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu Vladimir Njegovan kaže:

- Kod nas polise osiguranja u poljoprivredi najviše kupuju velika gazdinstva to jest najveće kompanije iz agrobiznisa. Oni to vrlo ozbiljno shvataju jer imaju i sektore za procenu rizika. Kod malih poljoprivrednih gazdinstava čak 90 odsto je onih neosiguranih. A osiguranje se itekako isplati i manjim gazdinstvima koja  imaju u posedu već od 10 hektara.

Njegovan smatra da bi država trebala tu da najviše radi na razvijanju svesti kod poljoprivrednih proizvođača o potrebi i prednostima koje osiguranje donosi.Država bi sem subvencija trebala i da organizuje predavanja,seminare gde bi poljoprivrednicima objasnila koristi od osiguranja. To ne bi  trebalo da rade osiguravajuće kompanije jer bi se onda svelo na promociju. Poljoprivrednici bi tačno morali da znaju šta polisa pokriva i u kom iznosu, kojim slučajevima. Dosta država je uvelo obavezno osigranje poljoprivrede, međutim, ti modeli su se u nekim zemljama, recimo u Turskoj, pokazali kao uspešni, a u drugima nisu. Što se tiče visine subvencije  ona nije presudna kod donošenja odluka o osiguranju. Makedonija nudi 60 odsto za polise u poljoprivredi a osigurava manje nego kod nas. Što se tiče srpske subvencije  od 40 odsto, ona je tu na nivou zemalja regiona.

U Srbiji rade i domaće ali i osiguravajuće kuće osnovane stranim kapitalom.Među njima je jedna od vodećih u svetu “Aksa” Jedan od rukovodilaca smatra da je država sama kriva što su poljoprivrednici malo zainteresovano da kupe polisu čak i uz pozamašnu subvenciju. Kad god se dogodi veliko nevreme i šteta ona poljprivrendicima uvek nadoknadi makar deo uništenog. Tada gubitnici ispadnu oni koji su polisu kupili. Ova kuća i ne nudi osiguranje u oblasti poljoprivrede.

D. Vujošević

Kao račun u banci

Paketi koje osiguravajuće kompanije koje posluju u Srbiji nude poljoprivrednicima su u redu i poznati stručnjak za osiguranje dr Boris Marović kaže da su oni korektni .Pored plitkog yepa  kod nas je najveća prepreka nedostatak svesti o potrebi kupovine polise

- Poljoprivrendnici ali i drugi ljudi moraju da shvate da je polisa osiguranja potrebna gotovo isto toliko kao i račun u banci - kaže Marović. - Savremenici smo burnih dešavanja na polju klimatskih promena a poljoprivrednici to već osećaju preko učestalijih šteta na svojim posedima nego što je to bilo prethodnih decenija,baš zbog vremenskih nepogoda.