Kakve olakšice može da donese zakon o socijalnom preduzetništvu
Srbija bi ove godine trabala da dobije zakon o socijalnom preduzetništu – propis koji bi trebao da pomogne poslodavcima da se lakše odlučuju da zaposle osobe sa smetnjama u razvoju, ali i da na taj način posao dobiju i ljudi koji su u kasnim srednjim godinama ostali bez posla, žene iz sigurnih kuća, žrtve trafikinga i svi ostali kojima život nije bio naklonjen.
Procenjuje se da u Srbiji danas radi oko 1.200 preduzeća koja bi se mogla nazvati socijalnim. S obzirom da zakona nema, u većini slučajeva su ove kompanije registrovane u formi zadruge ili udruženja. Procenjuje se da kod nas u njima radi oko 10.000 radnika, a u bruto domaćem proizvodu učestvuju sa 0,2 odsto. Pored izvora iz sopstvenih poslovnih aktivnosti, većini tih organizacija je neophodna pomoć donatora kako bi opstali na tržištu.
U Vojvodini radi klaster KASPEV koji pomaže u zapošljavanju invalida. Oni su nedavno predstavili novu aplikaciju za zapošljavanje invalida ali i socijalno ugroženih kategorija. U Vojvodini će sigurno probuditi interesovanje jer u predstavljanju pomažu regionalne razvojne agencije. Tako da će se sa ovom problematikom upoznati zainteresovani i van Novog Sada. Nakon njih na red će doći privrednici i to ne samo u pokrajini jer je naredna prezentacija u Beogradu.
„Za razvoj socijalnog preduzetništva najbolje bi bilo da dobijemo zakon koji će regulisati tu oblast ili bilo koji drugi pravni okvir. To bi pomoglo daljem razvoju“ - kaže projekt menadžer iz KASPEV-a Siniša Tešić.
U ovoj oblasti biznisa se očekuje od države da u finansijskom smislu olakša poslovanje. Za sada su tu subvencije na plate te pomoć za zapošljavanje osoba koje su stručne da rade sa ovim licima. Predlažu se poreske olkašice, a među njima manja stopa poreza na dodatu vrednost te olakšice kod zapošljavanja slične onima koje dobijaju početnici. Za ovo potonje stručnjaci se slažu da prepreka i nema, ali kod PDV stvari stoje drugačije.
„Sistem PDV je kod nas dobro uređen i tehnčki funkcioniše“, kaže finansijski stručnjak dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
„To ne bi trebalo remetiti promenama i smanjenjem stopa za pomenutu namenu. Bilo bi najracionalnije da država pomogne ove kompanije tako što će im davati subvencije odnosno povećati postojeće kako bi se olakšalo poslovanje.“
Poreski stručnjak Đerđ Pap smatra da bi mogao da se smanji porez ali na one oblike koji se plaćaju preko poslovnih knjiga. To je takođe smanjenje troška koje bi svakako dobro došlo u ovakvim situacijama.
Stručnjaci se slažu u jednom buduće olakšice treba tako da budu koncipirane da ne otvaraju vrata sivoj ekonomiji. Odnosno da nakon donošenja zakona ne dođemo u situaciju da se socijalna preduzeća registruju samo da bi se ispunila formalnost da se dođe do olakšica. Na taj način ne samo da bi državna kasa “ostala kraća” već se ne bi postigla ni svrha socijalnog preduzetništva, odnosno pomoć teže zapošljivim kategorijama da dođu do kakve takve ekonomske nezavisnosti.
Uzor za buduću organizaciju imamo .U Evropskoj uniji u sferi socijalnog preduzetništva radi oko 15 miliona ljudi, a u pojedinim zemljama oni u ukupnom BDP-u učestvuju i do 10 odsto.
Dušanka Vujošević
