Какве олакшице може да донесе закон о социјалном предузетништву
Србија би ове године трабала да добије закон о социјалном предузетништу – пропис који би требао да помогне послодавцима да се лакше одлучују да запосле особе са сметњама у развоју, али и да на тај начин посао добију и људи који су у касним средњим годинама остали без посла, жене из сигурних кућа, жртве трафикинга и сви остали којима живот није био наклоњен.
Процењује се да у Србији данас ради око 1.200 предузећа која би се могла назвати социјалним. С обзиром да закона нема, у већини случајева су ове компаније регистроване у форми задруге или удружења. Процењује се да код нас у њима ради око 10.000 радника, а у бруто домаћем производу учествују са 0,2 одсто. Поред извора из сопствених пословних активности, већини тих организација је неопходна помоћ донатора како би опстали на тржишту.
У Војводини ради кластер КАСПЕВ који помаже у запошљавању инвалида. Они су недавно представили нову апликацију за запошљавање инвалида али и социјално угрожених категорија. У Војводини ће сигурно пробудити интересовање јер у представљању помажу регионалне развојне агенције. Тако да ће се са овом проблематиком упознати заинтересовани и ван Новог Сада. Након њих на ред ће доћи привредници и то не само у покрајини јер је наредна презентација у Београду.
„За развој социјалног предузетништва најбоље би било да добијемо закон који ће регулисати ту област или било који други правни оквир. То би помогло даљем развоју“ - каже пројект менаџер из КАСПЕВ-а Синиша Тешић.
У овој области бизниса се очекује од државе да у финансијском смислу олакша пословање. За сада су ту субвенције на плате те помоћ за запошљавање особа које су стручне да раде са овим лицима. Предлажу се пореске олкашице, а међу њима мања стопа пореза на додату вредност те олакшице код запошљавања сличне онима које добијају почетници. За ово потоње стручњаци се слажу да препрека и нема, али код ПДВ ствари стоје другачије.
„Систем ПДВ је код нас добро уређен и технчки функционише“, каже финансијски стручњак др Милојко Арсић са Економског факултета у Београду.
„То не би требало реметити променама и смањењем стопа за поменуту намену. Било би најрационалније да држава помогне ове компаније тако што ће им давати субвенције односно повећати постојеће како би се олакшало пословање.“
Порески стручњак Ђерђ Пап сматра да би могао да се смањи порез али на оне облике који се плаћају преко пословних књига. То је такође смањење трошка које би свакако добро дошло у оваквим ситуацијама.
Стручњаци се слажу у једном будуће олакшице треба тако да буду конципиране да не отварају врата сивој економији. Односно да након доношења закона не дођемо у ситуацију да се социјална предузећа региструју само да би се испунила формалност да се дође до олакшица. На тај начин не само да би државна каса “остала краћа” већ се не би постигла ни сврха социјалног предузетништва, односно помоћ теже запошљивим категоријама да дођу до какве такве економске независности.
Узор за будућу организацију имамо .У Европској унији у сфери социјалног предузетништва ради око 15 милиона људи, а у појединим земљама они у укупном БДП-у учествују и до 10 одсто.
Душанка Вујошевић
