Kako upravljati otpadnim vozilima u Srbiji?

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio je da se narednih dana očekuje usvajanje Pravilnika kojim će biti predviđene subvencije za kupovinu električnih i hibridnih automobila, kao jedna od mera za smanjenje zagađenja životne sredine u Srbiji.



Ovih dana očekuje se i usvajanje Uredbe kojom će biti predviđena podsticajna sredstva za reciklažu polovnih automobila koja se više ne koriste.



Sve to će, kaže, doprineti tome da se unapredi stanje u oblasti životne sredine.



Trivan je rekao i da u Srbiji reciklaža automobila nije na željenom nivou i ukazao na nelogičnost da su automobili koji se uvoze, a novi su u obavezi da plate ekološke takse i naknade, dok se za polovna vozila ona ne plaća.



"Već smo u razgovorima o tome i pokrenućemo inicijativu da se to izmeni i da oni takođe plaćaju ekološku naknadu koju plaćaju uvoznici novih", rekao je Trivan odgovarajući na pitanja novinara pre početka debate.



Trivan je pozvao lokalne samuprave i preduzeća da prilikom nabavki vozila vode računa o tome da ona budu "eco friendly".



On je rekao da je cilj da se ide ka rešenjima zahvaljujući kojima će se popraviti kvalitet životne sredine.



Istakao je da se sa problemom zagađenja suočavamo već decenijama i da su i pre 60 godina u zagađenju dominirala individualna ložišta.



"Postoje i bajke o tome da bioenergenti ne zagađuju a to nije tačno, sve zagađuje, samo je u pitanju stepen zagađenja... Važno je da rešimo probleme u nastajanju budući da je najvažnije zdravlje, a preduslov za to je životna sredina", rekao je on.



Učesnici javne debate ukazali su da je važan dijalog o svim ekološkim problemima jer se samo tako mogu kreirati dobra rešenja u izgradnji održive zajednice.



Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i



internacionalizaciju Privredne komore Srbije rekao je da su se mnogi ekološki problemi nagomilali i da podaci po kojima prosečna starost automobila iznosi 17 godina ne zvuče dobro, što znači i da ima vozila starijih od 30 godina.



Vazno je da se u rešavanje ekolosksih probelma uključi stručna javnost, rekao je Vesović.



Predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine ukazali su da indvidualna ložista u većoj meri utiču na zagađenje, nego saobraćaj.



Nebojša Redžić iz te Agencije rekao je da ako se ne reši problem individualnih ložista, ne možemo se rešiti ni čvrstih čestica koje su najveći zagađvači i da saobraćaj nema toliki uticaj.



Ukazao je da je analiza pokazala da 302 predzeća ima dozvolu za upravljanje vozilima kao neopasnom otpadu, a 43 kao opasnom otpadu.



Takođe je naveo da veliki broj preduzeća ne dostavlja izveštaje i da opštine ne daju prave podatke što se tiče autoplaceva.



Predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Petrović istakao je da predstavnici te asocijacije već godinama ukazuju da uvoznici novih vozila plaćaju ekološku taksu od 12.000 dinara po toni, a da fizička lica ne plaćaju taksu za polovnjake.



Kaže i da je važno da je država porepoznala značaj da podstiče kupovinu električnih i hibridnih vozila.



Navodi podatak da je u Srbiji registrovano samo 48 električnih vozila i 342 hibridnih, što je kaže- poražavajuće.



"Nadam se da ćemo sa ovom novom merom imati čistije automobile, i da će biti zabranjena vozila koje je Evropa zabranila jer ako nisu dobri njima, nisu dobri ni za nas", rekao je Petrović.



U Srbiju se svake godine uveze oko 30.000 novih putničkih vozila, 2019. ih je uveženo 34.000, dok je polovnih pet puta više i ona su starija od 10, 15 godina.



Ako vozila stara 20 godina mogu da se legalno uvezu i voze, a onda imamo problem zagađenje, jasno je šta treba da se uradi, rekao je Petrović.



U Srbiji ima 2, 2 miliona vozila, od tog broja je 1, 9 miliona putničkih, a 1, 7 miliona ima motor euro 3 ili 4, naveo je Petrović.



Ozbiljan prblem kaže predstavlja to što 1, 2 miliona vozila neće moći da prođe tehnički pregled.



Član Upravnog odbora, C.I.O.S. Grupe iz Hrvatske Željko Teufel ukazao je na primer Hrvatske u kojoj se za svako uvezeno vozilo mora platiti ekološka naknada i da taj novac ide dalje iz Fonda, preko sakupljača vlasnicima.



Naknada iznosi oko 130 evra po toni i stimulativna je te oni imaju interes da predaju vozila, da ona ne završavaju u prirodi i da se ne spaljjuju na neekološki način, istakao je Teufel.



Javnu debatu "Upravljanje otpadnim vozilima u Srbiji" organizovali su Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i Centar za reciklažu d.o.o., u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.