Juroklir povezuje Srbiju i investitore ''teške'' 30 biliona evra

"Tržište neke zemlje koje je povezano sa Juroklirom u stvari je povezano sa investitorima na čijim su računima u bankama deponovana sredstva vredna 30.000 milijardi evra", ističe Čaterdži u razgovoru za Tanjug.



"Zamislite Juroklir kao jednu cev, gde su na jednom kraju ti investitori a na drugom tržište kao što je Srbija, koji postaju povezani", dodaje on, opisujući metaforično ulogu te kliring organizacije.



Kada se ostvari ta veza, kaže Čterdži, svi ti investitori počinju da prate to tržište, da razmatraju kupovinu određene imovine odnosno aktive na njemu, i tada počinje tražnja za državnim obveznicama, pošto investitori najviše traže upravo državne obveznice jer su one, kako naglašava, u najvećoj meri oslobođene rizika.



Prema njegovim rečima, s rastom potražnje dolazi do pada kamata na te obveznice, što je dobro za vladu, jer će imati manje troškove servisiranja duga i uštedeti novac koji može da uloži u projekte.



"Tim novcem država može puno toga da uradi, na primer, da ga usmeri u infrastrukturni razvoj i gradnju, zdravstvo, obrazovanje i sve što predstavlja ciljeve održivog razvoja koje su definisale UN. Srbija može s tim uštedama puno toga da uradi za dobrobit svojih građana", navodi Čaterdži.



Upitan kako vidi srpsko tržište kapitala, kaže da tržište državnih obveznica odnosno tržište kapitala nije veliko, ali da postoji.



Kada je reč o tržištu korporativnih obveznica, ono je malo, dok tržište akcija nije uopšte razvijeno, smatra stručnjak Juroklira, i ocenjuje da je tržište kapitala u našoj zemlji još u povoju i da bi moglo dosta da se razvije.



"Korak po korak, prvo treba da razvijete tržište državnih obveznica", poručuje Čaterdži i dodaje da Juroklir zajedno sa vlastima u Srbiji radi na formiranju pune krive prinosa za državne obveznice različite ročnosti.



Kada imate tu krivulju onda kamate na korporativne obveznice prate krivu kamata na državne obveznice, što znači, kako objašnjava, da će kada pada kamata na državne hartije to znači da će i korporativne pratiti taj trend i da će ljudi koji upravljaju kompanijama moći jeftinije da se zadužuju na tržištu kapitala.



"Tako će se razvijati tržište korporativnih obaveznica, a onda će i tržište akcija moći da počne da se razvija", navodi Čaterdži.



Prema njegovim rečima, onda vlada može da počne sa inicijalnim javnim ponudama (IPO) u velikom obimu, jer će trendovi na tržištu akcija pratiti stope prinosa na tržištu državnih i korporativnih obveznica.



Čaterdži ističe da razvoj tržišta korporativnih obveznica može da ubrza razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, koji u Srbiji nije dovoljno razvijen.



Kako kaže, taj razvoj će biti moguć jer će se raspoloživ novac ušteđen od jeftinijeg servisiranja državnih obaveznica sliti u realnu ekonomiju koja je u rukama MSP sektora, a što sada nije slučaj u Srbiji jer ta preduzeća funkcionišu na osnovu državnih zajmova umesto da ekonomija sama sebe pokreće.



Na pitanje da li očekuje da renomirane svetske agencije podignu rejting Srbije na investicioni, Čaterdži kaže da je to pitanje za rejting agencije, ali da će se sigurno uzeti u obzir članstvo u Jurokliru i to što je Srbija uključena na tzv. Voč listu JP Morgan indeksa za tržišta u razvoju, a za šta je važna likvidnost kao parametar.



Rejting agencije će to svakako uzeti u obzir, ali i druge fundamentalne ekonomske parametre, zaključio je Čaterdži.



Ministarstvo finansija i Juroklir potpisali su Memorandum o razumevanju, koji će omogućiti da se stvore tržišni uslovi za efikasnije emitovanje državnih hartija od vrednosti, denominovanih u dinarima.



Očekuje se da će sporazum o članstvu Srbije u Jurokliru biti potpisan u oktobru tokom konferencije Svetske banke.



Rad Juroklira je, prema rečima Čterdžija, regulisan propisima Centra za deponovanje hartija od vrednosti (CSDR), Evropske centralne banke, Nacionalne banke Belgije, kao i Evropske agencije za hartije od vrednosti i tržišta - ESMA.