Javni sektor može očekivati veće plate, ali privatni malo teže

a u 2018. – 500. Pošto je julska prosečna plata iznosila 370 evra, značilo bi to da će za naredne dve godine radnici prosečno zarađivati 130 evra više. Za početak, u narednoj godini prosečna plata u Srbiji trebalo bi da bude veća 8,5 odsto.

Deo ekonomista je odmah odmahnuo glavom, dok ima i onih koji tvrde da dostizanje prosečne plate od 500 evra za dve godine nije nerealno i da je čak, ukoliko Srbija nastavi da beleži postojeće dobre rezultate, izvesno. Njihova računica je prosta: ako ove godine privredni rast bude tri odsto, to otprilike znači 1,1 milijardu evra novoostvarene vrednosti. Na osnovu te vrednosti, koja znači da Srbija može još toliko da se zaduži, a da pri tom ne povećava javni dug u odnosu na BDP, mogu se povećati plate i penzije. Pošto je već doneta odluka da minimalna zarada od 1. januara naredne godine bude 130 dinara po satu, to znači da će svi zaposleni u startu imati 7,43 odsto veća primanja. Uz to, najavljuje se povećanje plata prosvetnim radnicima, zdravstvu, policiji, vojsci...

Kada se samo to sračuna, proizlazi da će na osnovu onoga što je već uplanirano plate od početka naredne godine biti veće najmanje deset odsto pa će, samim tim, biti iznad 400 evra. Ako bi dobri ekonomski rezultati iz ove godine bili nastavljeni i u 2017, nema razloga da se prosečna plata ne poveća dodatnih 50 evra jer, ne sme se zaboraviti da je i ove godine bilo meseci kada je prosečna zarada bila daleko iznad 400 evra, i to je onda tih obećanih 450 evra. Kada se to ostvari, ali opet ako sve bude išlo po planu i BDP raste više od tri odsto, u 2018. godini može doći do povećanja plata još 50 evra i tako se stiže do prosečne plate od 500 evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić slaže se s ocenom da plate u javnom sektoru mogu biti povećane, ali da prostor za to treba tražiti između rasta BDP-a od tri odsto, uz godišnju inflaciju od jedan odsto, što u zbiru znači da nije realno očekivati povećanje veće od četiri odsto.

– Plate u Srbiji su sada približno u skladu s nivoom razvijenosti, a za znatniji i održiviji rast standarda građana, neophodne su visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda od četiri do pet odsto u dužem periodu – smatra Arsić. – Da bi se prosečna plata povećala, neophodno je da rast plata bude u skladu s rastom produktivnosti. Uz stopu rasta BDP-a od oko pet odsto, potrebna je gotovo decenija da se dostigne veliki rast zarada. Kad postignemo prosečnu platu od 600 evra, prosečna penzija bi mogla biti oko 300.

Po oceni privrednika Milana Kneževića, nerealno je očekivati da prosečna plata u Srbiji u narednoj godini bude oko 8,5 procenata veća nego ove, tim pre što se podatak o prosečnoj zaradi dobija na osnovu podataka o platama u javnom sektoru, a ne na osnovu ukupnih primanja zaposlenih.

– Iz statistike su potpuno eliminisane plate kod preduzetnika, a kao razlog za to navodi se da su one nepouzdan izvor – kaže Knežević. –Ako bi se statistici dodale i te plate, a znamo da su one katastrofalne, sadašnja prosečna plata u Srbiji ne bi prelazila 260 evra. Ne mogu da verujem da su eliminisali čak 300.000 preduzetnika. Nemamo realne pokazatelje o stvarnim platama, tako da je tih 450 evra u narednoj godini samo bajka. Mi moramo da se napregnemo da dogodine dođemo i do tih sadašnjih fiktivnih 370 evra .

LJ. Malešević

Sve zavisi od privrede

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da je realno da plate u javnom sektoru budu veće, ali ne veće od privrednog rasta od tri odsto.

– Povećanje plata u javnom sektoru biće nešto veće od prošlog, ali ipak ne veće od privrednog rasta od tri odsto jer smo prema MMF-u preuzeli obavezu da udeo plata i penzija u BDP-u smanjimo – smatra Nikolić.