Јавни сектор може очекивати веће плате, али приватни мало теже

а у 2018. – 500. Пошто је јулска просечна плата износила 370 евра, значило би то да ће за наредне две године радници просечно зарађивати 130 евра више. За почетак, у наредној години просечна плата у Србији требало би да буде већа 8,5 одсто.

Део економиста је одмах одмахнуо главом, док има и оних који тврде да достизање просечне плате од 500 евра за две године није нереално и да је чак, уколико Србија настави да бележи постојеће добре резултате, извесно. Њихова рачуница је проста: ако ове године привредни раст буде три одсто, то отприлике значи 1,1 милијарду евра новоостварене вредности. На основу те вредности, која значи да Србија може још толико да се задужи, а да при том не повећава јавни дуг у односу на БДП, могу се повећати плате и пензије. Пошто је већ донета одлука да минимална зарада од 1. јануара наредне године буде 130 динара по сату, то значи да ће сви запослени у старту имати 7,43 одсто већа примања. Уз то, најављује се повећање плата просветним радницима, здравству, полицији, војсци...

Када се само то срачуна, произлази да ће на основу онога што је већ упланирано плате од почетка наредне године бити веће најмање десет одсто па ће, самим тим, бити изнад 400 евра. Ако би добри економски резултати из ове године били настављени и у 2017, нема разлога да се просечна плата не повећа додатних 50 евра јер, не сме се заборавити да је и ове године било месеци када је просечна зарада била далеко изнад 400 евра, и то је онда тих обећаних 450 евра. Када се то оствари, али опет ако све буде ишло по плану и БДП расте више од три одсто, у 2018. години може доћи до повећања плата још 50 евра и тако се стиже до просечне плате од 500 евра.

Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић слаже се с оценом да плате у јавном сектору могу бити повећане, али да простор за то треба тражити између раста БДП-а од три одсто, уз годишњу инфлацију од један одсто, што у збиру значи да није реално очекивати повећање веће од четири одсто.

– Плате у Србији су сада приближно у складу с нивоом развијености, а за знатнији и одрживији раст стандарда грађана, неопходне су високе стопе раста бруто домаћег производа од четири до пет одсто у дужем периоду – сматра Арсић. – Да би се просечна плата повећала, неопходно је да раст плата буде у складу с растом продуктивности. Уз стопу раста БДП-а од око пет одсто, потребна је готово деценија да се достигне велики раст зарада. Кад постигнемо просечну плату од 600 евра, просечна пензија би могла бити око 300.

По оцени привредника Милана Кнежевића, нереално је очекивати да просечна плата у Србији у наредној години буде око 8,5 процената већа него ове, тим пре што се податак о просечној заради добија на основу података о платама у јавном сектору, а не на основу укупних примања запослених.

– Из статистике су потпуно елиминисане плате код предузетника, а као разлог за то наводи се да су оне непоуздан извор – каже Кнежевић. –Ако би се статистици додале и те плате, а знамо да су оне катастрофалне, садашња просечна плата у Србији не би прелазила 260 евра. Не могу да верујем да су елиминисали чак 300.000 предузетника. Немамо реалне показатеље о стварним платама, тако да је тих 450 евра у наредној години само бајка. Ми морамо да се напрегнемо да догодине дођемо и до тих садашњих фиктивних 370 евра .

Љ. Малешевић

Све зависи од привреде

Економиста Иван Николић сматра да је реално да плате у јавном сектору буду веће, али не веће од привредног раста од три одсто.

– Повећање плата у јавном сектору биће нешто веће од прошлог, али ипак не веће од привредног раста од три одсто јер смо према ММФ-у преузели обавезу да удео плата и пензија у БДП-у смањимо – сматра Николић.