Javna uprava: Kako privoleti na neizbežno

posebno kad je reč o lokalnim samoupravama.

Vučić je nedavno rekao da je, kad je reč o javnom sektoru, dobar deo plana realizovan, te da veliki deo onih koji se smatraju viškom, njih oko 9.000, odlazi uz otpremnine.

On, međutim, najavljuje da predstoji teži deo posla, posebno - na lokalu, uz slikovito dimenzioniranje  slikovito odakle već stižu i izgovori, ali i argumenti protiv racionalizacije, iako ona praktično nije ni otpočela na tom nivou.

Predsednik vlade upravo tu očekuje najveće probleme, sudeći po metafori koju je upotrebio da bi 150 čelnika opština moglo da "puca" u njega.

Tako Dragan Jovanović, predsednik Opštine Topola, koja ima 209 zaposlenih i sedam službenika manje od dozvoljenog broja, u kontekstu racionalizacije uprave ne govori o smanjenju broja ljudi, već najavljuje da će produžetak zabrane zapošljavanja za još godinu dana, dodatno ugroziti funkcionisanje lokalnih samouprava koje su se i do sada ponašale racionalno.

"Ja sam pitao ministarku Udovički da li mi možemo, pošto nemamo ekološkog inspektora i još neka vrlo bitna mesta da popunimo. Oni nam na žalost to ne dozvoljavaju. Čak smo i masu zarada za 2016. godinu morali da smanjimo za tri odsto, što smatram da je krajnje neopravdano. Zbog toga koristim i ovu priliku da protestujem jer sada mi koji smo bili disciplinovani i koji nismo zapošljavali ni po babu ni po stričevima smo kažnjeni, a istovremeno smo stavljeni u isti koš sa nekima koji su primali svastike, šurnjaje, tetke. To je strašno nepravedna stvar", rekao je nedavno Jovanović za Radio Slobodna Evropa.

Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin, jedne od retkih u Srbiji, koja, po kriterijumima Vlade, ima manjak zaposlenih, ukazuje da na lokalu ne postoji nikakav plan reforme koji treba da obezbedi optimalan broj zaposlenih.

"Zapravo mi nemamo plan reforme po kojoj treba da dođemo do optimalnog broja radnika na osnovu nekakvih pokazatelja, kakvi su recimo koliko je radnika potrebno za obavljanje neke vrste posla u nekoj lokalnoj samoupravi. Na primer, koliko grad, na osnovu broja stanovnika, treba da ima radnika u Odeljenju za urbanizam, pa koliko inspektora za različite namene, pa da onda dođete do nekog zaključka koliko zaposlenih treba da ima koja opština", naveo je Paunović za RSE.

Kragujevac je jedan od gradova koji će morati da smanji broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, javnim službama i preduzećima koja se finansiraju iz budžeta Grada, u kojem sada ima 3.597 zaposlenih na neodređeno vreme, a utvrđen je višak od 246 ljudi.

Jugoslav Ristić, predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, smatra da su otpuštanja u javnom sektoru neminovnost, iako u Srbiji sve socijalne kategorije već sada dele siromaštvo

On, međutim, ukazuje da u zemlji u kojoj privreda praktično ne radi, poput Kragujevca u kome je 1989. godine bilo zaposleno 65.000 radnika, a sada samo 8.000, drugog izvora nema.

Podaci o broju prekobrojnih u upravi iz cele Srbije trebalo je do kraja 2015. da stignu u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ministarka je Kori Udovički upozoravala da je potrebno najpre identifikovati radna mesta bez kojih se može, ali da treba ispoštovati i socijalni kriterijum.

Kao veliki problem, međutim, ispostavilo se, na primer, to što do ovog trenutka praktično nema konačnih i preciznih podataka o broju zaposlenih u pojedinim resorima, odnosno sektorima koji su u njihovoj nadležnosti, zbog čega ni posao utvrđivanja najoptimalnijeg broja ljudi koji bi posao obavili na pravi način ne može otpočeti.

Poslednji podatak o broju zaposlenih u ministarstvima je, međutim, onaj sa sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu datira iz juna 2015. koji kaže da je tada u državnoj upravi bilo zaposleno 27.275 ljudi, dok je u 14 ministarstava (bez MUP i Ministarstva odbrane) radilo 4.556 ljudi.

Da nije sve u broju, već i u efikasnosti, svedoči i podatak koji je nedavno izneo saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić - da je, radeći analizu "koštanja" državne administracije i odbrane u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) Srbije, ispalo da smo najmanje opteretili BDP od svih zemalja u Evropi.

"Ako uporedimo koliko novca Srbija izdvaja za administraciju i odbranu u odnosu na naš BDP, koji sada iznosi oko 37,5 milijardi dolara, imamo najniže opterećenje BDP-a u Evropi. Međutim, kako je BDP naše zemlje mali, za nas je to veliki izdatak", kaže Nikolić.

Nastavak procesa racionalizacije u javnom sektoru sačekaće novu vladu i od tog procesa se neće odustati, izjavio je nedavno državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije Željko Ožegović.

On je Tanjugu rekao da bi Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru trebalo da omogući i optimizaciju u samoj upravi, odnosno valjanu preraspodelu kadrova.

"Posmatrajući iznutra sve procese, videlo se da nismo imali optimalno raspoređene kadrove za ključne funkcije i poslove, što treba da se sprovede u narednom periodu i upravo je to važno i na tome je bio akcenat", rekao je Ožegović.

Kako je rekao, "akcenat nije stavljen samo na otpuštanje nego i preraspodelu resursa da bi se lakše postigli svi planirani zadaci".

On je podsetio da su predlozi za sistematizacije još pre izbora počeli da stižu vladi.

"Onda su bili raspisani izbori i nastavak tog procesa će sacekati novu vladu, ali u svakom slučaju vlada neće odustati od tog procesa i on će biti sproveden u skladu sa zakonom", rekao je tada Ožegović.

Stručnjaci: Nema bezbolne racionalizacije javnog sektora

Racionalizacija javnog sektora je osetljivo i zahtevno pitanje i težak poduhvat, ali se, kako ukazuje direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu na FEFA Mihailo Crnobrnja mora sprovesti ma koliko 'bolelo'.

"Nema bezbolnog iskustva u Evropi po tom pitanju, jedino je pitanje da li će malo ili puno da boli, a ja sam za to da boli jako, ali kratko, nego dugo, a pomalo", rekao je Crnobrnja Tanjugu.

On se u prilog svom pristupu poziva na vic, koji kaže kako je Mujo hteo psu da skrati rep i umesto da ga je odsekao odjednom on ga je skraćivao po centimetar da bi psa manje bolelo.

Kako kaže, od evropskih zemalja najbolnije su prošli Grci u prethodnih nekoliko godina i sada se "muče i vrlo je bolno, ali to je neophodno".

"Takođe, imate zemlje koje su pobegle iz socijalizma u kapitalizam, kao tri baltičke zemlje, Estonija, Letonija i Litvanija, koje su smanjile ogromne administracije nasleđene od S S SR-a na skoro bezbolan način, sa vrlo malo otpora", istakao je Crnobrnja, inače i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

On smatra da se kod nas kasni sa racionalizacijom javnog sektora pre svega zato što je to ogroman sektor i poduhvat, ali i što u javnom sektoru ima i ljudi koji su zapošljavani više po političkoj osnovi, nego profesionalno, pa to pitanje zadire i u političke, a ne samo ekonomske interese.

I dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić smatra da bi taj proces trebalo da se ubrza da bi se u jednom srednjeročnom periodu ostvario plan konsolidacije javnih finansija.

Hanić ocenjuje smatra da je "zadat plan koji nije proučen dovoljno sa stanovišta mogućnosti njegove realizacije u realnom vremenu".

"To je osetljivo pitanje i javljaju se brojne administrativne prepreke i s obzirom na druge okolnosti, potrebno je naći i rešenja za viškove kojih se treba osloboditi, pod uslovom da to nisu oni viškovi koji proizilaze iz prirodnog odliva odlaska u penziju ili na drugi način", rekao je Hanić.

On je, međutim, ukazao i da nije lako u kratkom roku ostvariti planirano smanjivanje broja zaposlenih.

"Da je broj zaposlenih u privatnom sektoru veći, onda ne bi izgledalo tako drastično da gotovo imamo jednog zaposlenog u privatnom i jednog u državnom sektoru, što je neodrživo imajući u vidu da se približno izjednačio broj zaposlenih i penzionera",  rekao je on.

Savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija pak ističe da racionalizacija javnog sektora ne mora da podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih.

"Za ekonomiju je važno da izbalansirate troškove i prihode u državi, a naš javni sektor je ustrojen da donosi samo troškove. Preduzeća u javnom sektoru moraju da posluju po tržišnim principima bez obzira da li su državna ili u privatnoj svojini. Na Zapadu nije ništa neobično da privatne  firme pružaju javne usluge", rekao je Bušatlija Tanjugu.

On kaže da je za racionalizaciju javnog sektora najvažnije dugoročno planiranje i da je sada to teško sprovesti odjednom.

"Osetljivo je pitanje da li mi uopšte imamo višak ljudi u javnom sektoru. Ako to merite prema realnom sektoru - imamo. Ali, ako upoređujemo sa potrebama zadovoljavanja kriterijuma Evrope i daljeg pregovaranja onda nemamo dovoljno zaposlenih u javnom sektoru pošto će svako novo poglavlje zahtevati zapošljavanje ljudi", naveo je Bušatlija.

Bušatlija ističe da je veoma važno da u javnom sektoru nema političkog zapošljavanje i da je veliko pitanje koje ljude treba otpustiti i da li su to oni koji primaju platu veću od 150.000 mesečno ili oni čija su mesečna primanja oko republičkog proseka.

Prema njegovim rečima, optimizacija javnih preduzeća podrazumeva njihovo ozbiljno restrukturiranje, ali to se ne može uraditi preko noći.

(Tanjug)