Јавна управа: Како приволети на неизбежно

посебно кад је реч о локалним самоуправама.

Вучић је недавно рекао да је, кад је реч о јавном сектору, добар део плана реализован, те да велики део оних који се сматрају вишком, њих око 9.000, одлази уз отпремнине.

Он, међутим, најављује да предстоји тежи део посла, посебно - на локалу, уз сликовито димензионирање  сликовито одакле већ стижу и изговори, али и аргументи против рационализације, иако она практично није ни отпочела на том нивоу.

Председник владе управо ту очекује највеће проблеме, судећи по метафори коју је употребио да би 150 челника општина могло да "пуца" у њега.

Тако Драган Јовановић, председник Општине Топола, која има 209 запослених и седам службеника мање од дозвољеног броја, у контексту рационализације управе не говори о смањењу броја људи, већ најављује да ће продужетак забране запошљавања за још годину дана, додатно угрозити функционисање локалних самоуправа које су се и до сада понашале рационално.

"Ја сам питао министарку Удовички да ли ми можемо, пошто немамо еколошког инспектора и још нека врло битна места да попунимо. Они нам на жалост то не дозвољавају. Чак смо и масу зарада за 2016. годину морали да смањимо за три одсто, што сматрам да је крајње неоправдано. Због тога користим и ову прилику да протестујем јер сада ми који смо били дисциплиновани и који нисмо запошљавали ни по бабу ни по стричевима смо кажњени, а истовремено смо стављени у исти кош са некима који су примали свастике, шурњаје, тетке. То је страшно неправедна ствар", рекао је недавно Јовановић за Радио Слободна Европа.

Саша Пауновић, председник Општине Параћин, једне од ретких у Србији, која, по критеријумима Владе, има мањак запослених, указује да на локалу не постоји никакав план реформе који треба да обезбеди оптималан број запослених.

"Заправо ми немамо план реформе по којој треба да дођемо до оптималног броја радника на основу некаквих показатеља, какви су рецимо колико је радника потребно за обављање неке врсте посла у некој локалној самоуправи. На пример, колико град, на основу броја становника, треба да има радника у Одељењу за урбанизам, па колико инспектора за различите намене, па да онда дођете до неког закључка колико запослених треба да има која општина", навео је Пауновић за РСЕ.

Крагујевац је један од градова који ће морати да смањи број запослених у органима локалне самоуправе, јавним службама и предузећима која се финансирају из буджета Града, у којем сада има 3.597 запослених на неодређено време, а утврђен је вишак од 246 људи.

Југослав Ристић, председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Крагујевца, сматра да су отпуштања у јавном сектору неминовност, иако у Србији све социјалне категорије већ сада деле сиромаштво

Он, међутим, указује да у земљи у којој привреда практично не ради, попут Крагујевца у коме је 1989. године било запослено 65.000 радника, а сада само 8.000, другог извора нема.

Подаци о броју прекобројних у управи из целе Србије требало је до краја 2015. да стигну у Министарство за државну управу и локалну самоуправу, а министарка је Кори Удовички упозоравала да је потребно најпре идентификовати радна места без којих се може, али да треба испоштовати и социјални критеријум.

Као велики проблем, међутим, испоставило се, на пример, то што до овог тренутка практично нема коначних и прецизних података о броју запослених у појединим ресорима, односно секторима који су у њиховој надлежности, због чега ни посао утврђивања најоптималнијег броја људи који би посао обавили на прави начин не може отпочети.

Последњи податак о броју запослених у министарствима је, међутим, онај са сајта Министарства за државну управу и локалну самоуправу датира из јуна 2015. који каже да је тада у државној управи било запослено 27.275 људи, док је у 14 министарстава (без МУП и Министарства одбране) радило 4.556 људи.

Да није све у броју, већ и у ефикасности, сведочи и податак који је недавно изнео сарадник Економског института Иван Николић - да је, радећи анализу "коштања" државне администрације и одбране у односу на бруто друштвени производ (БДП) Србије, испало да смо најмање оптеретили БДП од свих земаља у Европи.

"Ако упоредимо колико новца Србија издваја за администрацију и одбрану у односу на наш БДП, који сада износи око 37,5 милијарди долара, имамо најниже оптерећење БДП-а у Европи. Међутим, како је БДП наше земље мали, за нас је то велики издатак", каже Николић.

Наставак процеса рационализације у јавном сектору сачекаће нову владу и од тог процеса се неће одустати, изјавио је недавно државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Србије Жељко Ожеговић.

Он је Танјугу рекао да би Закон о максималном броју запослених у јавном сектору требало да омогући и оптимизацију у самој управи, односно ваљану прерасподелу кадрова.

"Посматрајући изнутра све процесе, видело се да нисмо имали оптимално распоређене кадрове за кључне функције и послове, што треба да се спроведе у наредном периоду и управо је то важно и на томе је био акценат", рекао је Ожеговић.

Како је рекао, "акценат није стављен само на отпуштање него и прерасподелу ресурса да би се лакше постигли сви планирани задаци".

Он је подсетио да су предлози за систематизације још пре избора почели да стижу влади.

"Онда су били расписани избори и наставак тог процеса ће сацекати нову владу, али у сваком случају влада неће одустати од тог процеса и он ће бити спроведен у складу са законом", рекао је тада Ожеговић.

Стручњаци: Нема безболне рационализације јавног сектора

Рационализација јавног сектора је осетљиво и захтевно питање и тежак подухват, али се, како указује директор Центра за европске интеграције и јавну управу на ФЕФА Михаило Црнобрња мора спровести ма колико 'болело'.

"Нема безболног искуства у Европи по том питању, једино је питање да ли ће мало или пуно да боли, а ја сам за то да боли јако, али кратко, него дуго, а помало", рекао је Црнобрња Танјугу.

Он се у прилог свом приступу позива на виц, који каже како је Мујо хтео псу да скрати реп и уместо да га је одсекао одједном он га је скраћивао по центиметар да би пса мање болело.

Како каже, од европских земаља најболније су прошли Грци у претходних неколико година и сада се "муче и врло је болно, али то је неопходно".

"Такође, имате земље које су побегле из социјализма у капитализам, као три балтичке земље, Естонија, Летонија и Литванија, које су смањиле огромне администрације наслеђене од С С СР-а на скоро безболан начин, са врло мало отпора", истакао је Црнобрња, иначе и председник Европског покрета у Србији.

Он сматра да се код нас касни са рационализацијом јавног сектора пре свега зато што је то огроман сектор и подухват, али и што у јавном сектору има и људи који су запошљавани више по политичкој основи, него професионално, па то питање задире и у политичке, а не само економске интересе.

И декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић сматра да би тај процес требало да се убрза да би се у једном средњерочном периоду остварио план консолидације јавних финансија.

Ханић оцењује сматра да је "задат план који није проучен довољно са становишта могућности његове реализације у реалном времену".

"То је осетљиво питање и јављају се бројне административне препреке и с обзиром на друге околности, потребно је наћи и решења за вишкове којих се треба ослободити, под условом да то нису они вишкови који произилазе из природног одлива одласка у пензију или на други начин", рекао је Ханић.

Он је, међутим, указао и да није лако у кратком року остварити планирано смањивање броја запослених.

"Да је број запослених у приватном сектору већи, онда не би изгледало тако драстично да готово имамо једног запосленог у приватном и једног у државном сектору, што је неодрживо имајући у виду да се приближно изједначио број запослених и пензионера",  рекао је он.

Саветник за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија пак истиче да рационализација јавног сектора не мора да подразумева и смањење броја запослених.

"За економију је важно да избалансирате трошкове и приходе у држави, а наш јавни сектор је устројен да доноси само трошкове. Предузећа у јавном сектору морају да послују по тржишним принципима без обзира да ли су државна или у приватној својини. На Западу није ништа необично да приватне  фирме пружају јавне услуге", рекао је Бушатлија Танјугу.

Он каже да је за рационализацију јавног сектора најважније дугорочно планирање и да је сада то тешко спровести одједном.

"Осетљиво је питање да ли ми уопште имамо вишак људи у јавном сектору. Ако то мерите према реалном сектору - имамо. Али, ако упоређујемо са потребама задовољавања критеријума Европе и даљег преговарања онда немамо довољно запослених у јавном сектору пошто ће свако ново поглавље захтевати запошљавање људи", навео је Бушатлија.

Бушатлија истиче да је веома важно да у јавном сектору нема политичког запошљавање и да је велико питање које људе треба отпустити и да ли су то они који примају плату већу од 150.000 месечно или они чија су месечна примања око републичког просека.

Према његовим речима, оптимизација јавних предузећа подразумева њихово озбиљно реструктурирање, али то се не може урадити преко ноћи.

(Танјуг)