Izvršiteljima manje naknade za uterivanje dugova

To da su oni dobili prevelika ovlašćenja primetili su i nadležni pa je letos menjan zakon koji reguliše tu oblast. Osim većih prava dužnika, izvršiteljima će se uskoro smanjiti i naknade koje dobijaju za obavljen posao. Ministarstvo pravde priprema novi pravilnik, čija primena počinje prvog dana 2020. Cilj je da se ta oblast uredi tako da troškovi naplate ne pređu iznos glavnice kod manjih dugovanja.

Jedna od bitnih novina odnosi se na rok plaćanja. Ukoliko dužnik u roku od osam dana od prijema rešenja o izvršenju ispuni obavezu, tarifa izvršitenja se umanjuje 60 odsto. Kod predmeta izvršenja na nepokretnostima kao što su kuća ili stan, ako se dužnik dobrovoljno iseli u roku od 30 dana od prijema rešenja, izvršitelja nema pravo da naplati naknadu.

Isto tako, on nema pravo da od dužnika naplaćuju pribavljanje podataka do kojih se može doći elektronskim putem. Pravosudni sistem je u velikoj meri povezan elektronski s razlilčitim bazama podataka i za dobijanje potrebnog dokumenta ili informacije dovoljan je samo klik pa nema svrhe da klijenti to plaćaju.

Postupci prinudne naplate kod nas se najčešće pokreću zbog neplaćenih dugova za struju, komunalije ili zbog propuštenih rokova za rate kredita bankama, naknada parking-servisima i slično. Dosadašnja praksa je pokazala da su troškovi koje izvršitelji naplaćuju često i veći od osnovnog duga. U Komori javnih izvršitelja kažu da oni poštuju važeću tarifu, ali da troškovi u svakom pojedinačnom slučaju zavise od visine potraživanja i broja preduzetih radnji.

Iz Komore javnih izvršitelja objašnjavaju da primedbi na rad članova nema mnogo, samo za 0,13 odsto predmeta. Ukoliko dođe do prekršaja, za izvršitelje sledi kazna. Mere su već izrečene u 29 slučajeva. Naplaćeno je 19 novčanih kazni, a u četiri slučaja one su bile prilične – od 89.000 do 358.000 dinara. Ukupno tri izvršitelja su dobila privremenu zabranu rada, a četiri trajnu zabranu obavljanja delatnosti. Dvojica su dobila opomenu, a jedan javnu opomenu.

Čak i kada je sve u skladu sa zakonom i tarifom, dužnik, osim osnovnog duga uvećanog za zateznu kamatu, plaća i troškove izvršitelja.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić smatra da su po tarifniku ti troškovi previsoki te da se dešava da budu i višestruko veći od samog duga koji se naplaćuje i da je korekcija neminovna.

S tim stavom slaže se i Saša Perić iz akcije „Krov nad glavom”. On čak podseća na to da se dešava da naplata duga preko izvršitelja često staje i duplo više od sume koja se naplaćuje. Bilo je i mnogo drastičnijih primera: tako se u jednom slučaju desilo da, zahvaljujući radu izvršitelja, dug s 900 dinara poraste na 14.000, a radilo se o nepropisnom parkiranju. U drugom slučaju angažovanja kamiona za selidbu dužnik je morao da plati izvršitelju 45.000 dinara.

Za građane koji su u dugovima najbolje bi bilo da pre nego što izvršni postupak otpočne, razgovaraju s poveriocima, pokušaju da odlože naplatu duga ili ga reprogramiraju. Letos usvojne izmene zakona počinju da se primenjuju najvećim delom od 1. januara 2020. Ima ih više, a najznačajnije su one koje kažu da se za dug od 5.000 evra ne može prodavati stan ili kuća ako je to jedina nekretnina dužnika. Na ime duga administrativna zabrana se može staviti samo na trećinu plate, ali ne i na polovinu, a isto važi i za penziju. Od 1. jula i prodaja će ići preko e-oglasne table.      

D. Vujošević