Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju zaustavljaju divlju gradnju

Kako je tim zakonskim aktom naloženo da Građevinska inspekcija popiše sve nezakonito izgrađene objekte i za njih otpočne postupak po službenoj dužnosti, evidentirano je da postoji još 1.659.307 nezakonito izgrađenih objekata koji do tada nisu bili evidentirani ni na koji način i za koje nije bio podnet zahtev za legalizaciju, odnosno ozakonjenje.

Uzimajući u obzir sve popisane nezakonito izgrađene objekte, i one za koje su podneti zahtevi za legalizaciju po ranijim zakonima, prvi put je formirana jedinstvena baza nezakonito izgrađenih objekata u kojoj ih se našlo čak 2.041.936. Od tog broja su 972.110, odnosno 47,6 odsto, stambeni objekti, zatim 718.973 pomoćni, 242.964 ekonomski, 38.605 poslovni, 19.346 stambeno-poslovni, 17.520 komercijalni, 9.451 proizvodni i 21.575 ostali.  Na osnovu tih podataka može se zaključiti da je od ukupnog broja nepropisno, odnosno nelegalno izgrađenih objekata, gotovo polovina stambenih, a ostatak od 48 odsto odnosi se na pomoćne i ekonomske.

Da bi se što efikasnije sprovelo ozakonjenje nezakonito izgrađenih objekata, poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenjeu objekata, koji stupa na snagu danas. On ne samo da treba da reši već ilegalno podignute objekte nego treba i da sprečava novu nezakonitu izgradnju kao i prometovanje takvih nepokrenosti. On, zapravo, ima cilj da vrati u zakonske okvire nezakonito izgrađene objekte putem dve moguće pravne posledice – ozakonjenje ili rušenje, kao i da zaustavi dalju izgradnju objekata bez građevinske dozvole i prodavanje takvih nepokretnosti.

Od danas će vlasnici nezakonito izgrađenih objekata dobijati rešenje o ozakonjenju, koje znači da se nezakonito izgrađeni objekat uvodi u zakonske tokove i upisuje u javnu knjigu, čime se stiče pravna sigurnost, povećava sama vrednost objekta na tržištu, omogućuje ishodovanje potrebnih dozvola za izvođenje dodatnih radova, stvara mogućnost zaduženje stavljanjem hipoteke na uknjiženi objekat. Pošto će Katastar nepokretnosti evidentirati i sve nezakonito izgrađene objekte, tačno će u svakom trenutku znati da li je vlasnik takav objekat legalizovao ili nije, pa će se na osnovu toga dalje postupati, odnosno donositi rešenje o legalizaciji ili rušenju.

Konkretne posledice ozakonjenja će osetiti pre svih sami vlasnici nelegalnih objekata jer će moći da izvrše upis imovine u javnu evidenciju i po tom osnovu ostvare i druga prava, kao i mogućnost zaduživanja. Opštine će povećati javne prihode, dok će država u celini stvoriti uslove za prostorno planiranje i racionalno korišćenje građevinskog zemljišta, povećanje javnih prihoda i uređenje tržišta nekretnina.

Za tri godine legalizovano 183.000 objekata

U protekle tri godine na osnovu Zakona o ozakonjenju doneto je više od 183.000 rešenja o ozakonjenju, što je više nego ukupno u prethodnih 30 godina. Izmene tog zakonskog akta konačno treba da stanu na put divljoj i kriminalnoj gradnji. U istom periodu je, ne računajući Beograd, srušeno 500 objekata gde oni nisu građeni po propisima.

Ukoliko bi se, po objašnjenju Ministarstva građevinarstva, svi protivzakonito izgrađeni objekti porušili bez uvođenja motivacionog mehanizma u rešavanju problema, država bi za posledicu imala značajne ekonomske gubitke i nesaglediv socijalni problem. Pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovana Atanacković objašnjava da nije cilj srušiti sve objekte i da će se neki od njih legalizovati.

– Svi oni koji su na satelitskom snimku, ući će u proces ozakonjenja, a za one koji su građeni posle 2015. godine nema ozakonjenja, nema stavljanja u promet i moraće da se sruše – istakla je Jovanka Atanacković.

LJ. Malešević