VEŠTAČKA ISTINA I TEHNOLOGIJA DIPFEJKA Sajber nasilje bez granice i odbrane

U Srbiji su nedavno razotkrivena mreža sa desetinama hiljada profila u zatvorenim grupama na Telegramu, koje su delile fotografije devojaka, žena, prijateljica, sestara, majki, ćerki – u pornografske svrhe. A mnoge od tih slika, pretpostavlja se, delo su veštačke inteligencije.

 Šta možemo da uradimo da uputimo ljude na to da obrate pažnju na činjenicu da svako danas može da postane žrtva?

- Ljudi su sve više svesni toga da postoje strašne zloupotrebe veštačke inteligencije i u oblasti ljudskih prava, naročito kad su u pitanju žene, jer one čine 90 posto žrtava osvetničke pornografije, a naročito AI pornografije – kaže Madlen Janickij, s Univerzitetskog koledža u Londonu, s kojom smo imali priliku da razgovaramo na temu takozvane veštačke istine i osvetničke AI pornografije. Specijalizovana je za kompjuterske društvene nauke, a njeno trenutno istraživanje se fokusira na korišćenje NLP-a i drugih računarskih metoda za prepoznavanje zlostavljanja olakšanog tehnologijom.

– Svet se konačno pokrenuo posle skandala s lažnim porno-snimkom najveće svetske pop zvezde Tejlor Svift – kaže.

Međutim, kako ističe Janickij, važno je da ukažemo javnosti da takvo ponašanje duboko utiče na žrtvu.

- Važno je dopreti do što više ljudi. Mediji u tome imaju važnu ulogu. Što više ljudi o tome budu razgovarali, manje će njih takve snimke shvatati kao zabavu, a rašće broj onih koji će uviđati da nije u redu deliti takav materijal, čak i kad znate da je lažan – poručuje Madlen.

Prva reakcija žena, žrtava osvetničke pornografije, jeste da se povuku sa društvenih mreža. Ipak, kaže naša sagovornica, to nije realno.

- Bilo je slučajeva da su žene dolazile u policiju i prijavljivale sajber zlostavljanje, samo da bi dobile odgovor „blokiraj tu osobu“. Ali, ako ga blokiraš (najčešće su u pitanju muškarci), on će samo da otvori novi račun. Ne možeš da blokiraš sve, a ne pomaže ni da im nadležni predlažu da isključi sve kompjutere, telefone, tablete, pametne satove, jer će se tako ljudi isključiti iz mreže podrške (rodbina, prijatelji, grupe podrške) iz društva uopšte. To nije rešenje, jer živimo u vremenu u kojem su svi povezani. Mislim da je jako važno biti svestan toga koje sve informacije o nama postoje na internetu i čemu ljudi imaju pristup. – kaže Janickij. - Na primer, ako govorimo o društvenim medijima, oni mogu u postavkama privatnosti videti vaše informacije, mogu da listaju po vašim mrežama i izvlače slike i video klipove od pre nekoliko godina. I, još gore, vi možete biti svesni toga šta sve delite na internetu, ali je problem i u tome što niste uvek vi koji delite informacije o sebi – to mogu učiniti i drugi ljudi slučajno ili namerno. 

Svaka deseta devojka žrtva

Istraživanja pokazuju da je među mladima normalizovano agresivno onlajn ponašanje, kao i da je 12 posto devojaka starih 15 godina i više bilo žrtva sajber zlostavljanja najmanje jednom. Izlaganje sajber zlostavljanju ostavlja dugoročne posledice na onlajn prisustvo mladih žena. Određene grupe žena posebno su osetljive na sajber nasilje. Pokazalo se da su devojke naročito izložene određenim oblicima sajber nasilja, kao što je sajber zlostavljanje i zloupotreba fotografija i videa bez njihove saglasnosti.

- Kad govorimo o dipfejku, ljudi obično u glavi vide smešne video klipove s političarima u glavnim ulogama, ali to nije najčešći dipfejk, niti su slavni ljudi najčešće žrtve. To su žene koje najčešće poznaju osobu koja im to radi. U dokumentarcu „Another Body“, studentkinje u SAD dele svoja iskustva  osvetničkom pornografijom. Jedna od najčešćihh rečenica je „znam ko mi je to uradio, ali ništa ne mogu da uradim“ – ističe naša sagovornica i dodaje:

- Da, i deca su žrtve, a naročito zabrinjava lakoća s kojom se danas prave ovi video klipovi. Dovoljno je otići na dark veb i tu vas čekaju softveri, sistemi i aplikacije s uputstvima kako da kreirate lažni porno sadržaj. Nažalost, mnogo je ljudi koji u te svrhe koriste slike dece, a reč je o pornografiji i raznim oblicima nasilja.

Prema rečima Madlen Janickij, važno je znati da, iako je ta slika veštački generisana, uticaj koji takav pornografski sadržaj ima na osobu je stvaran.

- Ne vredi govoriti „pa to nisi zaista ti“, zato što će biti mnogo ljudi koji će misliti da to jeste ona. Mislim da je vrlo važno razumevanje žrtve i uzimanje njenih strahova za ozbiljno. Ne želite da vam se desi da pogrešno odreagujete kad neko vama blizak ili važan i dođe i kaže da je žrtva dipfejk pornografije. Za nju je još gore ako bliski ljudi ne uzimaju stvar ozbiljno, jer je u pitanju stvarno zlostavljanje koje nanosi ozbiljnu, pa i trajnu štetu – zaključuje profesorica Janickij.

Ivana Radoičić