Imovina SFRJ ostala gde je bila
U Beogradu završen je prvi deo 19. sastanka Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, ali konačni dogovor nije postignut te su se ovlašćeni predstavnici Srbije, BiH, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije dogovorili da ga privremeno prekinu i nastave za tri meseca, odnosno u martu naredne godine, na istom mestu.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović veruje da će u sledećoj godini biti rešen najveći broj problema, s obzirom na to da je bivša Jugoslavija u inostranstvu imala 123 objekta, a da su njene naslednice do sada uspele da se dogovore o podeli 72, dok se za 51 još uvek traži rešenje. Predstavnici država-sukcesora su se u Beogradu saglasili o nekim predloženim rešenjima za 51 preostali objekat u inostranstvu, ali nisu mogli da o tome i odluče jer za to nemaju mandat.
„Odluke koje su pred Mešovitim komisijama nisu lake i predstavnici država bi u naredna tri meseca trebalo da dobiju podršku svojih vlada za rešavanje otvorenih pitanja, kao i da se za to vreme prikupe nove informacije o tržišnim i drugim elementima imovine koja je predmet sukcesije“, objasnio je Odalović.
Interpol će tražiti slike?
Države-sukcesori razrešile su dilemu za umetničke slike koje su nađene u 20 objekata i one su već podeljene po kriterijumu porekla autora. Međutim, u odnosu na popis iz 1991. godine nedostaje nekoliko desetina slika i izgubljen im je svaki trag. Zbog toga je Srbija predložila – a na ostalim država je da se ili slože ili iznađu neko drugo rešenje – da se o tim nestalim umetničkim slikama iz diplomatsko-konzularnih predstavništava bivše SFRJ obavesti Interpol i da on nastavi da traga za njima.
„Zbog toga je postavljen ambiciozni rok da krajem marta bude nastavljena sednica, na kojoj će biti donete određene rezolucije koje bi razrešile najveći deo kompleksnih pitanja.“
On ističe da je vrednost preostalog 51 objekta diplomatsko-konzularnih predstavništva u SFRJ oko 110 miliona dolara, ali da se prethodnih godina ispostavilo da je veliki broj njih zapravo nemoguće podeliti. Kao primer, navodi Kopenhagen i Varšavu. Naime, Odalović kaže da se za objekte u ta dva evropska grada mislilo da su nesporni, ali su se pojavili problemi jer Danska i Poljska traže višemilionske sume da bi sukcesor nastavio da ih koristi. Uz to, dodaje, sud u Poljskoj je oduzeo dva objekta, dok je izvestan broj objekata u afričkim državama uzurpiran.
Za četiri velika kompleksa – u Moskvi, Nju Delhiju, Braziliji i Adis Abebi, po Odalovićevim rečima, ne postoji konsezus da pripadnu bilo kojoj državi. Pošto je reč o objektima od po nekoliko hiljada kvadrata, predložen je princip podele, a ima i predloga da se oni prodaju. Međutim, i tu ima problema jer objekti nisu u punom kapacitetu u vlasništvu SFRJ.
Jedino o čemu postoji zajednička odluka država-sukcesora je zajednička prodaja objekata u Njujorku, Tokiju, Bernu i Bonu. Odalović ističe da se za objekat u Njujorku pojavilo interesovanje i ponuda od 14 miliona dolara.
LJ. Malešević
