Hteli da daju 100 miliona evra, a sad im i to mnogo
Za poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), sve su prilike, niko se neće otimati dok mu cena ne padne i ispod dosad najniže pominjane – 91 milion evra. Naime, oni koji su lane razmišljali o tome da za taj,
jedini preostali neprodat kombinat u Srbiji, daju 100 miliona evra, danas nisu sigurni da je, s obzirom na drastičan pad cena svih poljoprivrednih proizvoda, to realna cena.
– Kada bi se napravio širi konzorcijum, od četiri -pet kompanija, koji bi kupio PKB, to bi bilo izvodljivo, ovako ne, cena nije prihvatljiva ni za koga – kaže za „Dnevnik” vlasnik kompanije „Matijević” Petar Matijević, koji je pre godinu, zajedno s „MK grupom” Miodraga Kostića formirao konzorcijum za kupovinu PKB-a.
U aprilu prošle godine, kada su se ta dva biznismena udružila zarad kupovine beogradskog kombinata, pominjalo se da su spremni da daju 100 miliona evra. Podsetimo, poslednjeg dana 2015. godine Agencija za privatizciju objavila je javni poziv za prodaju imovine PKB-a, a početna cena bila je 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine – oko 154 miliona evra. Prodaja je trebalo da bude obavljena javnim nadmetanjem, ali na otvaranju ponuda 2. marta ove godine nije bilo zainteresovanih. Sada se, po nezvaničnim informacijama, Vlada Srbije i Grad Beograd spremaju da spuste cenu na 91 milon evra, što je 30 odsto tržišne vrednosti te kompanije.
– Pad cena poljoprivrednih proizvoda je drastičan. Pšenica beleži rekordno niske cene u proteklih sedam-osam godina, slično je i s kukuruzom, svinjama... U svakom slučaju, postoji rizik ulaganja u tu oblast – ukazuje Matijević.
Pre nekoliko dana gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da će Grad pokušati da s Ministarstvom privrede nađe rešenje za PKB i da će predložiti da se ide na još jedan pokušaj prodaje po ceni nižoj od 154 miliona, od koje je trebalo da počne nadmetanje.– Imamo alternativu da pokušamo aukciju po nižoj ceni i videćemo kakav je stav Ministarstva po tom pitanju – rekao je Mali, podsetivši na to da je krajnji rok za restrukturiranje tog preduzeća kraj maja, te da je PKB opterećen obavezama od 60 miliona evra.
On je naglasio da ne bi bilo dobro da preduzeće ode u stečaj, za šta postoji mogućnost, i da takav scenario treba da se izbegne.– Razmotrićemo dalje korake i biće odlučeno da li će se objaviti novi javni poziv pod relaksiranijim uslovima – izjavio je ministar privrede Željko Sertić. – Minimalna cena ispod koje imovina ne sme da se prodaje je 30 odsto procenjene vrednosti.
Od stalne imovine PKB-a, između ostalog, prodaje se 17.677 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, udeli PKB-a u pojedinim preduzećima – „Eko-labu”, „PKB–Agroekonomiku” – Institutu za naučnoistraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi, Poljoprivrednoj avijaciji PKB-a, Veterinarskoj stanici PKB-a.
Procenjena vrednost promenljive imovine PKB-a na kraju 2014. godine iznosila je 39,6 miliona evra, a stalne imovine 303,9 miliona evra.
S. Gluščević
Nije malo 21.000 hektara
PKB trenutno obrađuje oko 21.000 hektara zemlje i polovina tih površina uglavnom služi za proizvodnju stočne hrane, dok se na ostalima proizvode ratarske kulture. U vlasništvu ima 1.400 hektara građevinskog zemljišta i 5.200 hektara poljoprivrednog. U PKB-u i zavisnim preduzećima ima oko 2.000 zaposlenih. Pre dve godine, na poziv Agencije za privatizaciju, stiglo je 11 pisama o nameri domaćih i stranih kompanija, da bi interesovanje mogućih kupaca potom stalno padalo.