Grejanje košta 300 miliona evra, a pola toplote bacimo

On je na okruglom stolu „Kako ćemo se grejati ove zime”, rekao da je „drugo pitanje” koliko će da košta grejanje, a da se „socijalni segment mora rešavati na drugi način”. 

"Ako želimo stabilno snabdevanje toplotnom energijom i efikasno poslovanje kompanija koje se bave grejanjem, socijalni problemi se ne mogu rešavati preko cena toplotne energije", kazao je Predić. 

Dodao je da su cene energenata stabilne pa su takve i cene grejanja, ali da se mora podizati efikasnost poslovanja kompanija koje pružaju te usluge. 

"Pojedine toplane imaju previše zaposlenih, čak dva po instalisanom megavatu toplotne energije, a evropski prosek je 0,7 do 0,8", rekao je Predić. 

On je kazao da je nedovoljno razvijena svest građana o potrebi štednje i električne i toplotne energije i da se energetska efikasnost podiže i kada se „jedna sijalica zameni štedljivom ili zalepi traka oko prozora”. 

"Građani imaju svest o tome da je energija jeftina i da se temperatura u stanu može regulisati otvaranjem prozora", rekao je Predić. 

Dodao je da su stanovi privatno vlasništvo i da od države ne treba očekivati da u potpunosti finansira izradu izolacije, ali da postoje fondovi koji olakšavaju finansiranje termoizolacije. 

"Po Zakonu o energetici, lokalne samouprave su dužne da se više bave podizanjem energetske efikasnosti i stabilnim poslovanjem kompanija koje se bave grejanjem, ali često drže cene na niskom nivou pa posle traže pomoć države", naveo je Predić. 

Ministarstvo je, po njegovim rečima, donelo zaključak da toplanama koje nisu vratile ranije pozajmljeni energent iz Robnih rezervi više ne pozajmljuje. 

On je dodao da se stanje u poslovanju preduzeća koja se bave grejanjem malo popravilo u odnosu na prethodne godine jer je ukupan dug toplana „Srbijagasu” 8,6 milijardi dinara, od čega kragujevačka „Energetika” duguje 6,6 milijardi, a sve ostale toplane dve milijarde. 

Predić je istakao da grejanje treba da se plaća po jedinici isporučene energije kao i struja i da trajno isključenje s mreže podrazumeva i da se ponovo plati priključak. 

Dodao je da se građani više priključuju na daljinsko grejanje nego što se isključuju. 

Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja „Toplane Srbije” Dejan Stojanović rekao je da grejanje godišnje košta 300 miliona evra i da „nikada mere energetske efikasnosti neće uroditi plodom dok cene grejanja ne budu ekonomske”. 

"Najveći izvor energije je energetska efikasnost", podvukao je Stojanović, i dodao da se ugradnjom izolacije u stanove i kuće može uštedeti oko 46 odsto toplotne energije. 

Daljinski sistem grejanja, po njegovim rečima, postoji u 58 gradova i na taj način se greje 25 odsto građana, a godišnje košta 300 miliona evra.

EPS potpuno spreman

Direktor Sektora JP „Elektroprivreda Srbije” za tehničke poslove proizvodnje energije Dejan Ostojić rekao je da su termopostrojenja spremna za rad jer su urađeni svi standardni remonti po planu. 

Izvršni direktor operatora distributivnog sistema JP „Srbijagas” Milan Zdravković rekao je da se ta kompanija pripremila za grejnu sezonu i u tehničkom i u energetskom smislu i ne očekuje nikakve probleme. 

D. Mlađenović